Branič

БРОЈ 8

255

већа економна неограннченост, те слободни развнтак носи собом распад а у крајњем реду и претварање колектившша у индивидуализам — разуме се — кад у природи и економном свету нема нозитивних закона, који ће тај распад и то претварање да спрече, а слободп нриродне окове да створе, већ баш напротив нозитивни закони устројени су у правду тог раснадања н тог претварања. Као једина сметња слободном развитку старога доба могао би се навести феудализам са својом системом економне организације. Но и у том погледу, оставл.ајућн на страну она општа начела која кроз свакп Феудализам провејавају н која у онште развитак производње спречавају, видпмо да се Феудалнзам код Срба битно разликује од Феудализма осталих народа, јер је устројен више у том слободоумном правцу. Тако видимо да је код Срба ак -Феудална установа на којој се управо цео Феудализам п заснива баштина отуђива што је слободни развитак у одсуству ириродних а под владавином неприродних п дегенерисаних Феудалних нозитивних законика собом донео 1 ) — а што није случај код илеменнте пмовине занадних народа. За доказ разлике могли би навести даље то, што се код Срба баштина делила на једнаке делове међу члановима породице — гато такође није случај код .мајората, и жннората западних народа и т. д. Шта више, наше је мишљење, да је српски Феудалпзам бно у толиком стеиену слободоуман, да је у себи носио клицу и могућност будућих реФорама, и да бн се срнско друштво могло нреобразити и без револуцнје — што такође нпје случај код западних народа — да случајно Турци нпсу прешли у Европу и српском државом овладали. Но ирава слобода у нолитичком животу и односима није тако проста и лриродна ствар, као нгго иоборшнш сво'ине то замишљају. Она је за екопомни жнвот проста и ирн}н)дна само у нрвобитно доба, док у нрнродн н нроизподн>и ограннчење влада, док је нропзводња за место везана, док је

ђ Кпо што смо виделн, иод ФеудаЛнзмом јс ш'1. пој.Чм дедчшерне&не ■баштине.