Branič

306

Б Р А Н И Ч

БРОЈ 9

Један неерећан отад, приеталица неке еекте релиђиозне т помоћу чланова своје нороднце излаже своју кћер онаквим мукама какве је претрпео Христос и напослетку је распиње на крст! Један човек пре него што ће се убити, убија своју жену да се неби поеле његове смрти удала за другога. Лако је увидети да у свпма овим делима извршнлац је радио после дубоког размшнљања, — то је дакле оно што га нриближује обичноме свету; али ти разлози поцрпенп су из болешљиве замисли или халусииације, — у томе су та лица суманута. Пспхијатри у иочетку овога века увидеше потребу да јасно преставе и докажу да постоји ван општег лудила н мирно, мање раширено, душевно болесно стање. Тако Пинел у оиису душевнпх бољетица, означио је место лудилу ексклузивном (т. ј. лудилу односећем се само на неки број предмета пли ствари) и томе стању даде пме меланколија ; његов ученик Ескирол састави доктрину о мономанијама.. Ескирол је учио: душевнп поремећај, у место да се односи на све Функције умне п моралне, може да се ограничи на један мали број међу њима, а да поштедп све другс. „Умни поремећај у таквим случајевима, вели он, груписан је само на један предмет илн на .једну серпју иредмета блиских: један другоме; болеснпцп полазе од једнога погрешног појма, а одатле даље правплним размишљањем долазе до закључака који су супротнп и њиховим наклоностима и њиховој вољи; ван овога посебног лудила, онн осећају, мисле и раде ка» обичан свет. Илузије, халусинације (иривиђења и пречувењај, погрешке у вези идеја, чудна убеђења, то су основице овога лудила, која би ја хтео назвати умном мономанијом (топоташе т^еНесћхеИе). х ) Саставпв ову мономанију Ескирол није имао у виду друге Форме, него само случајеве подобне напред наведенима и у којима је злочинп акт извршен под упливом болешљивих

т ) Ев^тго! 1оте П р. 1.