Branič

У расправи из римскога права г. Миловановић пропраћа историски постанак оне врсте наследника, што се у римском праву зову 8 п 1 Н 8 г I- (1 е 8. Он онредељује карактере којима се онн од других наследника одликују, и одређује која су лица у овој класи наследства обухваћена. И ако је сгшс из рнмеког права само обавезан рад за сваког кандидата за доктора права, и ако г. Миловановићу римско нраво није главни иредмет, расправа ова одликује се прецизношћу, и мислим .било би врло корисно како за ученике нрава, тако и за оне иравнике којима је иеторија ирака мила, да се ова расправа п на српском језику штампа. ') Споменух да расираве. из римскога ирава није главни предмет г. МиЈговановићев. Он је за свој оригинални рад изабрао једно, колико интересантно, толико и важно питање из међународног права. Зна се да има више крста међународних уговора. Једну груиу тих уовчра, и то групу уговора који у међународним односима овога столећа највећега интереса имају, изабрао је г. Миловановић запредмет евоје расправе. То су гарпнтни уговори у међународном араву. Наша је намера да у овом чланку дамо кратку анализу расправе г. Миловановићеве. Израз гарантија, вели г. Миловановић, у међународним уговорима има два сасвим разна значаја: он означава било начин којим се осигурава извршење неке конвенције, или је то засебан уговор, који има засебну улогу у међународном ираву. У првом случају, то су споредии уговори о гарантији, или ноље рећи гарантија уговора; у другом случају то су главни уговори о гарантији, и онда су они угоВори о гарантији у нравом смислу. 0 овим иоследњима. говори г. Миловановић у својој расправи. Своју студију иоделио је г. Миловановић на три дела. У ирвом делу, који се зове: Лравна теорцја гарантних уговора т иисац излаже из којих се елемената састављају овн уговорп, шта они у ееби садрже, њихово дејство, и иравне узроке са ко.јих они престају. Ми ћемо покушати да читаоцима „Бранича" изнесемо главније мисли ауторове из овог првог дела. По нашем мњењу ц?ла је расправа г. Миловановићева врло поучна и врло интересантна. Али за иравнике овај први део најзначајнији је како за то што је он најоригиналнији, тако и за то, што је г. Миловановић првн спстемати-

*) Г. Миловановић оОећао нам .је екоро дати ову раеправу у српскоме преводу. Ми ћемо је онда у делини саопштити чнтатељима „Бранича". Уредн.