Branič

БРОЈ 9

В Р А Н И Ч

13-

Једна држава кад интервеннше у одноее између друге државе и н,еиих грађана, може имати намеру да заштити те грађане од угњетавања њихове државе, или да их изједначи са другнм суграђашша. Ово угњетавање може имати два узрока: или кад се у једну аолитичку целину ирисаједини више народности, од којих је једна владајућа; или кад у држави влада религиозна или политичка нетолеранција. Оваквих интервенисања било је често у корист Хришћаиа у Турској. Писац признаје ове уговоре за законите, ако се они односе на нраво сваке народности, да се слободно развија у свом народњем духу. н да утврђује своју нолитичку иидивидуалност. Он прнзнаје и гарантије уговореие против религиозних гоњења, али одбија сваку гарантију која би се односила на економску или иолнтичку конституцију стране државе као нанад на основна начела међународнога права. У овом погледу врло је лепо представл.ено питање израелитско и религиозно у опште, које је и берлип :кп конгрес нашао за нужно узети у претрес за мале балканске народе, а не дирнути га за велику и моћну Руеију. Са овнм се завршују прва два одел.ка, у овом првом делу расправе г. Миловановићеве. У следећа два одељка он говори: 0 гарантији иростој и гарантији колективној, н о }■аскидању уговора о гарантији. — Проста је гарантија кад је уговор о томе једном државом, па ма колика била обвеза гарантне државе. Колективна је кад више држава гарантују некој исте користи, па ма свака за себе то учинила. У оба случаја исте су обвезе и гарантне п гарантоване државе. — Као и свакп други уговори и ови губе вредност ако нешто наступи, што према уговору чини крај њиховом трајању, или ако су све уговарајуће стране вољне да их раскину. Као и код других уговора и овде, ако једна страна не испуњује услове, друга може или је на то натерати, или раекинути уговор. Овде се завршује први део расправе. У другоме делу, који носи назив: Улога главних гарантних уговора у историји држава за које су они уговорени, писац историјски излаже главне уговоре о гарантији од времена бечког конгреса, описујс због чега су они прављени, и какве су практичке резултате имали. Рад и решења бечког конгреса и света алијанција, питање пољско, конФедерација хелветска, Белгија, конФедерација германска, питање луксенбуршко, и најзад питање источно, сва та питања обухватио је писац у овом делу расправе анализирајући све међународне уговоре и протоколе појединих конгреса и конФеренција, које су за решење ових питања држане. Цео рад савремене дипломације на решењу споменутих појединих питања групиран је и критички пропраћен. Ту није просто побрајање или препиеивање појединих уговора, већ критичка оцена свију мисли које су разне уговарајуће