Branič

-392

I! :■ Л Н 11

ВРОЈ 1 ] I! 1 '2

теду панесе, тај п.таћа трошак еав за дечење и лекове; -па-.и .•заслугу коју због тога онај губи и које ће се у наиредак лишити, иаплаћује ; и још за претрпље&е болове ако се захтева, сразмериу наплату чини.' ; § 821. ..Ако бп од такве раие и смрт следовала, па би епроте остале -лсепа и деца, оида се особита наплата чинп и за то." Кад год иМа ири несретном случају кривице иредузнмачеве, повређеноме иропис чл. 8 оставља избор. хоће ли тражкти накнаду ио овом или по грађаи. закону. Кад се сравни свај закон оа ирописима граћ закона, видиће, се, да се овим законом намеће иредузимачу строжмја обавеза, јер одговара и за случај и без своје кривице, само што иије обавезан даватп накнаду за претрнљеие болове. Но проипсима грађ. закоинка предузимач мора да даје накнаду и за иротрпљене болове, али не одговара, кад се штета десила случајно и без његове кривице. Да ли при каквом несретном случају нма кривице иредузимачеве, треба сам суд по званичној дужности ,да констатује и то ће служити новређеном за доказ, на осн ову кога ће моћи траа;итп накнаду ио грађан. закону. Кад иовређеноме закон даје нраво да се користи проннспма грађ. закона, по којима би он имао права на већу накнаду, опда нрема нредузимачу не могу важити они нрониси грађ закона, којн би његову обавезу смањили или са свим иоништили. Ако је новреда или смрт нанесена кривицом неког другог лица, дакле, ие кривицом предузимачевом, онда је то лице обвезано да накнади штету по прописима грађанског законика. Повређеии не може од тог лица тражити накнаду но овом, већ но грађанском закону, јер овај закон везује само предузимача жеЛез. саобраћаја.