Branič

А42

б р а н и ч

број 11 и 12

Упада у очи, да су из овог општег законика испуштена правила: ,о насљедству. Но у чданку 769 законодавац спомиље, да су правила о наељедству у Црној Гори остављена за посебан имовински закон, као што су посебни имовински закони и закон трговачки, мјенички, морски итд. Подела имовинског права у црнагорском законику сведена је у снстематски распоред, који је, колико је нама познато, усвојен данас у Немачкој при систематској изради римског прака, где се обично расправља: 1. о праву у опште, о субјекту и објекту права, о постанку и престанку права и о вршењу и заштити нрава; 2. о стварннм правима (јига т ге, јига 1п ге аНепа); 3. о обвезама (јига т регеопат, ас1 гет); 4. о имовинским одношајима, који су спојени са Фамилијарним одношајима; 5. о праву насљедства. Тај распоред уведен је и у црногорском законику и обрађено је у н.ему у првих пет делова градиво имовинског нрава. По садржини ми би нрвих пет делова црногорског законика но аналогији римског права назвали: црногорска дигеста, као што би о шестом делу тога законика мог*и рећи, да су у њему црногорске ннституције." • * « Угарска трговина и београдскн адвокати. — Нод овим насловом читамо у будапештанском „Српском Дневнику" : „РевИ Жар1б" доноси ову белешку: „Страни се трговци врло често обраћају београдским адвокатима, те им ови утерују потраживања. Тако су се ових дана две врло угледне будимнештанске Фирме обратиле на неког адвоката, који нема ни адвокатске дипломе, и пре би се могао назвати проблематичном ексистенцијом, — да им утера потраживање од 2800 ®ор. А Србијаје богата у одличним и савесним адвокатима, којима није стало до адвокатске награде, него до свог имена. Не траже они велике предујмове, него су задовољни са скромном наградом и брзо свршавају поверене им послове." Ову белешку доносимо у цељи да покажемо славу наших пискарача и у сграноме свету. Имали смо прилике да читамо њихове огласе у београдским листовима, ог.таее, у којима су називали себе „приФатним и сиротињским адвокатима", али ево су почели да нростиру своју надлежност и на стране куће, а све на рачун правозаступничког реда. На жалост и може им се тако да раде, јер и данас има судова у Србији који дозвољавају пискарачима да заступају парничаре. Не давно је био тај случај у једноме од'београдскжх судова, па кад је против тога протестовао пуномоћник противне етране, јавни право-