Branič

БРОЈ 13 и 14

ВЕОГРАД 16 ЈУДА 1888

ГОД. II

ЧЈ ЧАСОПИС ЗА ПРАВНЕ И ДРЖАВНЕ НАУКЕ ОРГДН ГДР7ЖЕЉЛ ЈАБНИХ ПРЛ303ЛСТ7ПЛИКЛ 7 СРБИЈИ Излази два пута месечно

ЗАКОНИК СТЕФАНА ДУШАНА ЦАРА СРПСКОГ Члан 25. „ Соу дб 6 б1 не за котблб ни оправ% никакБве." „Кто се оправи да не дава соуд1амБ оправ^." „Роуке на соуд^ да н^ст, и опадаша и оудав 1 !, тђкмо да се соуд^ по закону."') Погрешна објашњења старијих писаца, навела су г. Ст. Новаковића, да садржину овог члана Душанова Законика, иротумачи као начин доказивања божијим судом или судбином у кривичним стварима, мешајући је са садржином чл. 215 и 216 истог Законика, у којима је мисао о тој материји исказана довољно јасно. То погрешно мишљење подржава без критике и г. Г1. Ј. Савић, у свом делу (( Теорија судских доказа у кривичним делима.» Ослањајући се на Факта, која налазим по нашим писаним споменицима, потрудићу се да докажем, да овај члан Душ. Зак. има сасвим друго значење. Котмг>. У првој тачци горњег члана употребљена реч а кот1>л1>» (котал — котао) има доистау чл. 215 и216. Душ. Зак. оно значење, у коме га узима г. Новаковић, т. ј. значи дока-

Ј ) По издању г. Стојана Новаковића. БРАНИЧ ГОД. II.

28