Branič

498

Б Р А Н И Ч

бр ј 13 и 14

не уживају у Србији никакво поверење. 0 установи консуларних адвоката, који имају уговор са консулатом и полажу кауцију, изгледа као да ништа не зна трговачки и правозаступнички ред. За то су аустроугарски клијенти врло често незадовољни са правозаступницима кој& сами изаберу у Београду и ван Београда, па траже заштиту од консулата против њихових пуномоћника. — Интервенција иротив правозаступника у Србији врло је често предузимана, али уснех је био по све незадовољавајући. Пзвикани правозаступници неће никако ни да Д°ђУ У консулат да даду објашњења. — Најзад јавља се трговачком свету да има консуларних адвоката у већим варошима у Србији и да ће по потреби бити постављени и неки адвокати у другим местима, па ако се трговцп не обраћају консуларним адвокатима, они у најмању руку моралн > штете ту установу а себи причињавају штету која се неда накнадити. Као што се види тенденција је овог доношења »Меие ГгеЈе Ргеззе« да уздигне неке »консуларне адвокате, с< а цео правозаступнички ред. у Србији да омаловажи пред страним светом. Али »Кеие (те Ргезае« заборавља да владају у независној српској краљевини српски закони и српске власти, и да је страним консулатима у Србији одузета јурисдикција, па да према томе не може постојати у Србији ни установа неких »консуларних адвоката.« Удружење јавних правозаступника у Србији потпуно одобрава поступак својих чланова, који појме да српски држављанин на српском земљишту не мсра следовати позиву никакве стране власти. Кад би било дозвољено страним консулатима да шире свој делокруг на штету међународног права, које је сузило обим њихова рада у независним државама, вређала би се тиме и сама независност дотичне државе. Удружење не познаје те »консуларне адвокате, 11 али ако су српски држављани, Удружење сажаљује што мора констатовати да они вређају земаљске законе, а нарочито закон о правозаступницима, закључујући са страним властима уговоре о заступању њихових држављана и подвргавајући се таксама за награду које им те власти прописују. Још је жалосније што по речима »Неие &е1е Ргеззе« они полажу и неке кауције за обезбеду бних које заступају, те тиме побијају важност и себи и осталлм правозаступницима у Србији. У односу на жалбе аустро-угарских трговаца против јавних правозаступника у Србији, Удружење има уверења да су оне махом неумесне и да проистичу поглавито из неразумевања судске процедуре коју прописују наши закони. А има и таквих аустро-угарских трговачких кућа, које би хтеле да им раде правозаступници по цену далеко нижу од пронисане таксе, или упућују правозаступника да наплати своју награду од противне стране, па кад овај на "го не пристане, оне се одмах жале на скупоћу српских правозаступника и да они не заступају енергично интересе страних кућа у Србији.