Branič

број 1 5 и 1 6

327

би то изазвало наше гнушање. Као год што се не сме од матере, тако се исто не сме ни од наше опште матере, од наше отаџбине захтевати, да она своје сопствене поданике — своје синове — издаје на суђење туђим судовима." ') Па ипак се овде не сме правити никакво упоређење, јер нити је сопствена мати, нити ма који други потказивач позван, да мотри над злочинима, и да њихово извршење потказује, док је то један од нрвих задатака сваке државе. И ако она нојединог злочинца не казни сама, већ га предаје другој држави, да она то учини, то онда бива с тога, што држава сама види, да је неко правно добро те државе, којој га она издаје, повређено, а да је у тој земљи правда и правица тако исто ујемчена, као што је то и код ње саме. Издавање и није ништа друго до предавање злочинца његовом природном судији (јис1ех ргоргшз), судији извршеног злочина (јис1ех (ЈеНсМ сотп11881). У сЈпбШик сЗе (1го11; т^егпаМопаР' су сакупљени најугледнији преставници свих грана правне науке. Његови оксФордски закључци од 1880 год. могу се сматрати за велики добитак на решењу нашега питања. Њихов 9 члан гласи: «Између држава, чије се казнено законодавство оснива на истим основима, и које имају узајамно поверење у њихове судске установе, било би издавање сопствених поданика добро средство, да се ваљана подела правде осигура, — то пак нарочито с тога, што се мора желети, да се кривац по могућству преда увек на суђење суду учињеног дела (1'огига <1еПс1л согшшвб!)," а и чл. 3 иде на то, да олакша издавање криваца, па дакле и оних, који се у даном случају појављују као поданици издавајуће државе. Друштво немачких правника (Иег с1еи1;8сће ЈигЈ81еп1а^) претресало је питање о издавању злочинаца, на свом XVI скупу у Каселу 1882 године, и том приликом је реФеренат, марбуршки проФесор фон Лист у главноме осудио оксФордска решења института као неумесна, не пропуштајући да примети, да се начело неиздавања сопствених пода-

') Наведено код ВегпагЛ-а 1. С1(. св. II стр. 101. 3 3*