Branič

врој 15 и 16

В Р А Н И Ч

529

.ликама послужи држави и друштву. Узме ли се горње за мерило, то би ми с правом у узрујаним даиима у нашој рођеној отаџбини могли захтевати, да нам нико нв суди, ко припада противној, а не нашој, странци. А „народносна мрзост» није баш тако опасна, као што на први поглед изгледати може. Данас се суди Французима у Немачкој, Немцима у Француској, ИталиЈанцима у Аустрији, Аустријанцима у Русији и т. д. па инак се не чује, да је «народносна мрзост" при тим суђењима играла ма какву, па било и најнезнатннју, улогу. У нашим временима, кад држава и изван својих граница види човека и признаје му његова човечанска права, кад она над силом признаје праву надмоћ, а око себе види и признаје уређене државе, којима је правда и правица исто тако драга као и нама, у овим временима би било државе недостојно, кад би она на сваки рад страних судова. гледала с бојазни и неповерењем. Кад би сваки народ и свака, држава били склони, да се у име виших начела јавног поретка и друштвене одбране заједно с осталима боре за добро, а нротив зла, за угњетавање и .уништење злочина; кад би се сваки државни поглавар сматрао за судију, чији се мач подиже гхротив сваке неправде, па ма ко ју и ма коме учинио, онда није лако објаснити, зашто се и сопствени поданици не би издали на суђење таквом судији? 1 ) Кад не би имали никаква поверења наспрам страних судова, онда им не би смели издавати ни туђе поданике, који би се на нашем земљишту затекли, — на ипак издавање ових одобравају сви противници издавања сопствених поданика. Па онда : зар ми нећемо водити никаква рачуна о народносном поносу образованих страних судија, који сигурно код данашње јавности претреса и распрострањене штампе ни по коју цену неће допустити, да им се с правом пребаци тесногрудост и држање, недостојио образованог човека ? Противници издавања сопствених поданика држе, да ће своје мишљење нарочпто моћи поткрепити случајем,

Ј ) в. ВегпагЈ. 1. С11. II стр. 103. след.