Branič

538

Б Р Л Н II Ч

бр ј 15 и 16

1. Питање о издавању соиствених иодИника јв ствар казкеног ирава. и казн. иостуика; оно нема ничега заједничког с иолитичким иравима ирестуиниковим, ■— међународно ираво има с њим само у толико иосла, у колико је овде дииломатски иут неизбежан. 0 умесности иотраживања, да се какво лице изда, решава суд, у чијем се иодручју тражени у време самога тражења налази, или где је место његовог одичног становања (домицил). 2. § в нашег казн. законика (§ 9 немачког казн. зак.) и слична наређења у казн. законицима других држава треба да се сасвим укину, јер сметају иравилном и усиешном гоњењу криваца, и ио томе су иротивна самоме духу казн. ирава. 3.. У међународним уговорима с хришћанским државама у Евроии и културним државама Америке и Африке треба од сад узети као иравило, да се соиствени иоданици издају. Изузетци су дозвољени; они се јављају као сасма, нужни у временима, кад се између две државе води рат или постоји њему приближно стање. 4. Шелети би било, да се у таквим уговорима нађе какав тос1из уЈуепсН, по коме бп се казна изречена над здочинцем у иностранству, над њим у отаџбини му извршила. Право помиловања и слична права вргаио би онда поглавар кривчеве отаџбине. 5. Досадања извађања ни у колико се не односе на политичке кривце, за које неиздавање остаје као правило, кога се према савременом стању у европским државама још дуго ваља придржавати. -— •*.•>:•<*• ПОЈШТИКА КАО ВЕШТИНА г ) «Да ли је политика вештина?" Има ли правила осиованих на поузданоме познавању Факата која би послужила као практично упуство у политици ? Илп је политичка радња *) Овај чданак иреведец је е енглееког. — л \Уев1:1ШП81:ер КеуЈеае N0. СХ1Л, 1887 г