Branič

542

б р а н и ч

број 15 и 16

које су животиње добиле од природе. Тако су људи дошли до вештине, али иису могли имати социјалне и политичке вештине, јер је њу бог Зевс строго чувао, да је Прометије није могао украсти. Људи су се могли засебно снабдети гхотребама. Али кад су покушали да се удруже, да образују друштво, не би ли се одупрли нападу дивљих зверова, они су толико један другоме починили зла и неправа, јер су били лишени сваке социјалне и политичке вештине, да су се на послетку морали растурати. Не знајући да се боре противу дивљих животиња, по што им је рат, који спада у политичку вештину, био непознат, људи су морали подлећи у борби са дивљим зверовима, и људска раса утрла би се да се није умешао бог Зевс да је спасе. Он пошље људима бога Меркура са правдом и стидом, обвезама и знацима грађанског друштва, да се помоћу тога учврсте социјалне везе и људи одржавају у миру и слози. «Како ћу да разделим ове дарове међу људе?" упита Меркур бога Зевса. «Да ли да их разделим као вештину само међу неколицину, или да дадем свима подједнако?" «Свима и одговори Зевс. „Свак треба да их има подједнако." «Ако би се ти дарови ограничили само на неколицину, као што је учињено са вештином, друштво не би могло опстати." «Нареди, ја те овлашћујем," додаде најпосле Зевс, «да се сваки човек, који не би имао осећаја правде и сти^а, убије као друштвено зло." У тој басни живо се илуструје теорија о вршењу јавних послова по здравоме људском разуму; да се учешће свију чланова заједнице у питањима општег интереса сматра као неоиходан услов социјалног стања; природна способност коју свака индивидуа доноси собом на свет у политици се захтева, а не доцније стечена вештина. Та теорија основна је претпоставка сваке демокрације у старом и новоме времену. За сваки посао тражи се специјално знање, али за пслитику као општи предмет у коме је сваки члан друштва више или мање заиитересован, сматра се да је довољно опште знање. По тој теорији политика није вештина .