Branič

број 15 и 1 6

Б Р А Н И Ч

551

цељи. У место да нам један човек или неколицина покаже куда треба да идемо, већина ће лакше пронаћи пут. Ако би народ могао примити на се највећу одговорност учешћа у јавним пословима, онда нема разлога за што да му се не би иоверило непосредно вршење свију извршних Функција. Другим речима, ако народ треба да изнесе и Формулише цељи које се имају пОстићи, за што му се не би дала средства да их оствари. Буркеова теорија нема јаког ослонца. Народ може добро да оцени у извесној мери шта му треба. Он би хтео да сноси мање терета, да му је веће благостање; често он има узвишенијих и племенитијих жеља. Али те жеље, како се обично престављају, не могу да се сведу у принципе, којима би се човек руководио у политици; оне не конституишу тачна руководна начела у политичком животу. Те жеље тако непотпуно изражене могу послужити каквој политичној странци. Остварити народне жеље на основу тако неодређених принципа, као и потребе које народ обично исказује одиста је тежак задатак и велика одговорност оних који њиме управ.;> гју, њихов је позив далеко већи него што се преставља у „техничкој одећи здравог друштвеног разума, п како вели Бурке. Карлајлово мишљење и препорука да треба пронаћи најспособнијег човека и све му поверити да влада, више је идеална жеља него практичан савет. Где је тај његов најспособнији човек ? По чему да се он позна, и како да се он нађе ? Где да се нађе та мудрост и велики геније ?' Показати прстом правог способног човека, и издвојити га из средине његових опасних супарника, тако је исто тешка ствар као и питање о способноме човеку. То је извесно ван домашаја масе која се ни по чему толико не разликује од њезиних способних људи као по карактеру и умној превази. Па и да се нађе тај Карлајлов Феникс, неизвесно је да ће он ударити правим путем и одговорити жељама народа. Без сумње. он би био крепак и енергичан у својој радњи, али је вероватније да енергичан човек лакше залута од масе коју он далеко превазилази.