Branič

552

б р л н и ч

број 15 и 16

Ако се на против узме да би рад таквога човека одиста одговорио жељама друштва, онда се може сматрати да је проблем решен који је обично нерешљив. Сем тога, ако би он био толико мудар као што се замишља способанц вероватно је да би он радије изабрао какво згодније и мирније место у својој влади. Карлајлови назори престављају далеко веће тешкоће од теип.оћа које човек гледа да отклони. То је више тежња да се имају способни људи на управи него услов који би се остварио у данашњој практици. Нрви је Огист Конт поставио научну основу испитивању социјалних Феномена. Он сматра друштво као организам који је потчињен оним истим законима развшћа као и организам индивидуални. У ранијим и несавршенијим облицима животињског организма незнатна је специјализација функција: један исти орган врши разноврсне радње, док у познијим и савршенијим Формама сваки орган има своју засебну Функцију. То је општи закон, кога нам и друштво преставља. У примитивним облицима еоцијалног склопа незнатиа је подела рада и дужности међу класама и индивидуама: једна иста особа вршила је разнолике послове. Поступним развитком цивилизације расла је н развијала се подела рада међу редовима и особама. Међу миогим социјалним радњама, без сумње долази на прво место радња владе. У правилноме развијању друштва, које Конт назива ((Нормалним стањем" његовим, Функције владе, у колико је она нмала то име, отправљале су искључиво извесне класе друштва које су иревазилазиле масу својом интелектуалном надмоћношћу. Као што се види, Конт се слаже са Платоном у иитању о природи и позиву владе. По схватању француског ФилосоФа, те класе умне надмоћности владаће најбоље, јер ће се оне руководити принципима кој.е је он поставио у његовом систематском делу (( Позитивна полптика." Из досадашњих посматрања видело се да влада велика разноликост у мишљењимп научењака о природи и позиву владе . Платон , Карлајл и Огист Конт, сва