Branič

број 1 5 и 1 6

б р а н и ч

тројица, имајући своја засебна гледишта, у главноме се слажу да је радња владе или у ширем смислу политика предмет за који се тражи нарочито знање и вештина, те према томе само п мисле кар;о треба владати извесна мањина: По Платону вештаци, способни људи по мишљењу Карлајлову, по Огисту Конту философи. С друге стране постоји једно популарније мишљење о влади, које налази јак ослонац у мишљењима великпх ауторитета, као што су лорд и канцелар Бакон и енглески државник Едмондо Бурке. По томе мишљењу, које броји велики број научењака, којих мишљења не ћемо овде претресати, треба слушати глас народа у јавним пословима као и у старој Атини. Сад ћемо покушати да изнесемо нашу идеју о влади. Ма какав био облик владе, њезина је радња оруђе помоћу кога се непрестано покреће државна машинерија, отправљајући читав низ послова државних спољашње и унутрашње природе. Владине Функције деле се на две главне гране : управну и извршну. По природи својих управних функција, влада ради као заштитник државе ; она предузима целисходне мере, издаје прилагодне законе за заједницу у најширем смислу; она уводи законе као што су радили Омирови Циклопи за њихове жене и децу. Влада ствара и мења државне конституције; води спољашњу ,политику; решава о рату и миру; стара се о прикупљању државних доходака; одређује општа правила рада и кретања у извесним случајевима, забрањујући ово налажући оно. Све то врши се за опште благостање и у интересу саме државе у којој се влада, као рагепз ра1;Нае, сматра за способног и увиђавног судију да оцени све што треба предузети. Радња владе која се јавља у облику извршне власти управљена је нарочито на извршавање наредаба и налога које јој шаљу највиши органи управне власти. Извршна власт нема да оцењује у своме делокругу шта је право и целисходно; она само има да детајно решава практичне проблеме који јој се подносе, као на пример да се стара о војном образовању и спреми; да се стара о пра-