Branič

560

Б Р А Н И Ч

број 15 и 1 6

рактер науке, и не би била проста игра речи и нагађања, она би требала да нам престави нешто стално и поуздано, да нам покаже на чему почивају њезина начела. Тај процес, колико знамо, још се није извршио у политици. Принципи су просте хипотезе; њима се политичари служе да убеде масу о коректности њиховог правца ; и доиста у томе често успевају. Само то практиковање ба,ш нам показује, да се <( пренагленост и сувишно нагађање у стварању подитичких начела и 1 ) не би трпело ни у којој науци, но то пролази у политици и руководи државнике. То је доказ да се политика још сматра као предмет у коме се може доћи до истине прецизнијом методом проучавања од обичних доказа. Кад би се успело да се та тако лабава и неизвесна начела замене општим и поузданим принципима, који би били средње мерило истине у нолитици као науци, ми би имали знатну дозу знања које би служило као путовођа влади. Јер човек који, при иначе једнаким приликама, располаже доста великим знањем, и има увиђавности, највише има изгледа да буде вештак у политици. Сем тога, ако је такав човек хладан, стрпљив, има довољно политичког такта, зна да принципи којима се он руководи у даним моментима, нису стални природни закони, већ пролазна начела, да су увек подложна променама нових и целисходнијих закона —- он ће се својом радњом према данашњем позпавању социјалних чињеница знатно приближити политичком вештаку. О томе ћемо се најбоље уверити ако наведемо једну илустрацију примера ради из историје медицине, вештине која се највише приближује политичкој вештини. Док се још нису сазнали закони крвотока, док се још није пронашао микроскоп, кад још није било кемије, — држало се да се храна вари у желудцу помоћу животињске топлоте, и да су плућа орган кога је Функција намењена да ублажава ту прекомерну топлоту. Једном речи док су анатомија и Физиологија биле у стању у коме их налазимо у

2 ) Бакон Коуит Ог^апит А1;г. XIII.