Branič

број 15 и 16

б р а н и ч

561

Аристотеловим сиисима, може се мислити да је успех лечења зависио од слепога случаја. Тако је већином и бивало. Још се и даиас најславнији хирурзи задовољавају принципима које су средње мерило у медицинској вештини. И при свем том они се ипак уздржавају од ризичних предузећа и критичних операција над болесницима, као н. пр. ампутације, горења извесних органа и пуштања крви. Много треба знати па да се човек увери о своме незнању; ваља имати доста куражи да се призна незнање у таквим предузећима. То исто може се применити на политику. Политика је данас у рукама увиђавних лица вештина као што је била медицина у времену Аристотелову. Политички принципи данас су толико исто основани колико су бида основана начела у медицини, док анатомија и Физиологија нису добиле чврсту научну основу. Влада у слободним земљама мора се у практици саображавати вољи народа, о томе нема сумње. Али по што је вероватније да она у својој радњи залута него да се придржава правога пута, а народ не имајући никакво средотво да је исправља, то се влада лако израђа. Томе нема помоћи. У томе се састоји цена коју плаћамо за слободу. Кад је тако онда је извесно боље остати у слободи, па ма се не било на правоме путу, него ићи правим путем сноеећи притисак каквог Карлајловог способног човека. Његова влада била би влада каквог препреденог насилника. Измирити та два противна начела — имати разумну владу и задовољити народне жеље — био је највећи проблем у прошлости и остаје највећи проблем у будућности. Платон је гледао да измири та два принципа остварењем моралног поретка друштвеног, у коме би се, по његовоме схватању, сваки појединац ограничио просто на дужности за које је позван гхо својој природи и образовању. Тако би једни били позвани да владају, други да бране земљу, трећи да се старају о материјалним потребама свију. У идеалној држави, као што је њу замишљао Платон, ту по-