Branič

број 15 и 16

б р а н и ч

565

а то ли да буде свестан о ономе шта хоће да уради, и у таком очајничком стању, дакле, а нарочито, што је убијени, дошав пијан око пола ноћи, истерао оптуженога и осталу децу голу и босу на поље у онако ладно време, није ни могао знати, какво је то тегпко злочинство, које је хтео да учини, нити какве су последице таквога дела, него је просто по природноме нагону ишао да уклони с пута онога, који је његовом бедном стању и његових сестара био узрок. То злочино дело учинио је оптужени без разбора, па с тога се оптужени према Ц 56 и 55 крив. закона и \ 241 крив. посгупка има ослободити као невин, па тако и пресуди. Но услед жалбе државног тужиоца, суд касациони у своме I оделењу 1 Јуна ове год. Бр. 2219 нађе, да ова пресуда првога суда не одговара закону, јер, вели, суд није оценио био све моменте у овом казнимом делу, који би кадри били да расветле питање о томе, да ли је тужени, овако грозно дело, учинио са разбором или без овога. Отоји јасно, да нам законодавац под »разбором« разумс моћ расаознавања. Ако ове моКи има, а има је у толикој мери код каквог оптуженог да се она огледа у појединостима учињеног дела, мора се узети да је ово извршено са разбором. Оптужени Димитрије учинио је једно од најтежих злочиних дела, учинио је дело из § 157 крив. зак. убиство свога оца. Дело ово није учињено на мах. Мисао о убиству развијала се иостеиено у оитуженоме и расла је упоредо са узроцима, који су ову мисао зачели. Мисао о извршењу самог убнства, сазрела је у оптуженоме до решимости раније још, но што је дело извршено, јер тужени сам признаје, да пре извршења није имао згодне ирилике зато, да раније ово дело изврши. Ту, где неко може да мери узроке са ка,знимим делом, где је неко толико моћан у распознавању да се може одлучити да и свој живот жртвује, као што то тужени вели, само да се од гјбијеног сиасе, ту где се са свом оирезношћу зрела човека иристуиа самом акту извршењ а, не може се рећи да нема разбора, не сме се тврдити да је то све по нагону чињено. Да је ово дело са разбором учињено најбољи доказ даје, сем наведенога, сам оптужени, јер и по извршеном делу кад му је пред очи стављено све тежиште овог казнимог дела са његовим последицама, даје тужени уверење, да се он и сада не каје што је то дело извршио (види испит његов од 17 Нов. 1887) и да је он свој живот пре^ зрео »или, вели, он, или ја.« Код оваког стаља ствари, суд је погрешио што је нашао, да је ово дело изв-ршено без разбора и с тога касац. суд по сили \ 274 крив. пост. поништи горњу пресуду. Но суд окр. београдског не прими ове примедбе из ових противразлога :