Branič

514

б р а н и ч

број 15 и 16

врело свему праву. Да би се, дакле, то јединство очувало, и, да би се, у интересу иравилности и сигурности целокупног друштвеног саобраћаја, правни поредак обезбедио, неопходна је потреба, да обичајно право престане бити само ствар осећања, него да постане предмет објективног познавања, да постане прецизно објективно правно правило које обавезно и наједнако важи за све чланове друштва. А ово се постизава кодиФикацијом или тиме, што се постојећи правни обичаји одевају у рухо писаних закона. Ова је потреба наступила и у животу брацког нам црногорског народа, нарочито од кад се границе Црној Гори раширише, и економски саобраћај не само унутра, у земљи, него и са страним државама знатно увелича. И да би ову потребу задовољио, а уједно и да би осигурао и унапредио правилан развитак Своје Државе, то и јесте била намера Њ. В. Књаза Николе, кад је г. Богишићу поверио израду писаних закона за Црну Гору. II сад, кад се узме на ум: да је право свакога народа продукт културног живота његовог, — да правне установе сваког народа треба да су увек израз тварних потреба практичког живота његовог, — да најбољи закони и установе једнога народа могу бити веома штетни по напредак другога народа, чијим осећањима и потребама они нису прилагодни, — и, кад је циљ кодиФикацији, да постојећим правним обичајима и установама једнога народа даде с/галност и одређеност у облику објективно правних правила или закона, — онда нам излази сасвим јасно на видик сва важност кодиФикације. Њоме се консолидују основи правноме развитку и осигурава правилан развитак народњег живота. КодиФикација постојећих, у народу живећих правних обичаја и уздизање народњег језика на ступањ књижевног језика, то су, по значењу своме, два слична чина у културном животу једнога народа, оба подједнако важни у областима својим. А кад се опет, с друге стране, узме у обзир: да кодификатор. ако хоће да одговори као што ваља својој за-