Branič
616
В Р А II И Ч
број 17 и 1 8
као пореским главама оставити на уживање по пет дана орања зиратне земље и по један дан окућнице, нити се то заложити и продати може , — па зато пресуди ; да се Живан за употребу и сви остали за направљено и потврђено лажно уверење казне сваки са по шест месеца затвора. По незадовољству оптужених Апелациони Суд нађе : 1, да се из поднете прогдене, потврђене нолициском влашћу, као јавне исправе по \ 187 грађ. пост. види, да је оптужени Живан своје имање сопствено по тапији, потврђеној судом окружним, код Управе Фондова хтео задужити ; 2, да је оптужени Живан као једини власник овога имања у праву да ово имање задужи код Управе Фондова, без икаквог обзира на то, што он има у кући и своје синове као порез плаћајуће главе, пошто они, ма да су порез плаћајуће главе, немају права да спречавају слободно располагање свога оца са његовим сопственим имањем, нити се они у оваком случају могу позивати на заштиту прописа I 471 грађ. пост. а млого мање има места позивању и на задружно стање кад по \ 57 и 507 грађ. зак. задруге нема између оца и синова живећих на имању очевом , према чему они не би ни могли да осујете извршење пресуде за рачун дуга Управе Фондова из заложеног имања очевог; 3, да према наведеноме у радњи оптуженога Живана и осталих оптужепих нема зле намере да коме штету учине или корист прибаве, нити се из употребе издатог уверења може ова извести ; а то, што су они у уверењу казали, да Живан нема ни једну порез плаћајућу главу без икакве је важности, пошто се тим ничије право не вређа, а у недостатку зле намере и оштећења нема овде ни кажњивога дела из \ 111 и 147 крив. закона те да би се по истим прописима оптужени могли казнити, — па зато се оптужени имају по \ 250, а. крив. иост. од сваке казни за представљено у тужби дело ослободити, те тако нод 28 Оептембра 1887 № 1266 и реши : да се сви оптужени ослободе од сваке казни. По жалбн државног тужиоца Касациони Суд у своме I оделењу 29 Децембра пр. год. № 4631 нађе, да ово решење Апелационог Суда не одговара закону па поништи га са ових разлога: »Апелациони Суд погрешио је што је нашао да овде нема дела и оптужене ослободио. И ако се оптужени Живан сматра као старешина и господар свога процењеног имања, и ако би се баш и узело да синови са њим не сачињавају задругу , опет су овде оптужени учинили једно дело недозвољено што су са нсправом званичном потврдили оно што у ствари не постоји.