Branič
672
Б Р А Н И Ч
БРОЈ 20'
У таквом облику стари српски сабори појављиваху се све до опадања српске државе после СтеФана Душана. Сава, поставшп архијепископом, зарад учвршћења православља, поставља епископе разређујући их по различним областима, по савету „ сђ благородними» ; али по овом помену благородних не да се извести позитиван закључак да ли на име то беше сабор народа, или просто саветовање са непосредном околином. После избора и посвећења епископа, Сава одреди састанак великом сабору т. ј. игуманима, монасима, свештеницима, ђаконима «и ввсемоу народоу христоименитних лгодии". Овде је први пут поменуто о народу, али тај сабор не може се назвати скупштином са значењем народног учешћа у врховној власти. Хришћанство не познаје сталежа, па зато и Сава зарад његова распростирања по народу, збира на сабор вас народ, а посебице духовенство као његове учитеље. Добивши из Рима круну, Сава позива брата СтеФана у архиепископију Шичу, заједно са властелом; СтеФан сазива војводе, тисућнике, сатнике и «мале заједно са великима"; а Сава опет скупља своје епископе, игумане и ове духовенство. У тој светковини имао је учешћа и народ чему налазимо доказа у житију поменом „ мншгол^тја," и у весељу што наста иза крунисања. Али се може узети да овај сабор излази из реда обичних народних сабора; првом крунисању приличила је изузетна свечаност и по томе по њој не треба судити о оаставу обичних сабора. У опште може се рећи да састав српског сабора небеше тачно одређен законодавним путем, но се управљао обичајем. 1 ) Желећи последње дане живота да проведе у тишини, далеко ван света, Сава скупи епископе, игумане, монахе као и (( христолибивше лмди и богомнслБна чеда сво1его отвчБства" зарад избора новог архиепископа. Из
А ) До Душана, који је својим закошшом ударио основу писаном праву, општински и у опште друштвени ред у народу одржаваше се обичајним правом. Мајков умесно примећује да сама непотпуност Душанова законика у многим случајима, сведочи Је Ј народу било много правила за општински живот, без којих општина не могаше бити, али која су тако позната била да их није требало писати. Прим. иревод.