Branič

728

в р а н и ч

број 21 и 22

овако лажној тужби тужени био притворен или мучен, онда је тужилац осуђиван на теже казни. Ако су пак услед, овакве тужбе чији робови на муке бацани, њихов господар имао јс право да тражи од тужиоца дуплу цену њихову. Ово су у главном основи на којима је почивала процедура римска за време републике. Наче.ла ова која изложисмо и ако су била врло добра у суштини својој и за прво доба републике, када популација беше још мала а врлине грађанске беху у највећем јеку, опет зато у многоме не могу издржати критику, јер је, према свему до сада наведеном, врло лако уочити добре и рђаве стране њихове. Завршујући овај период преторског суђења — <2маевИопва регреГиге — под републиком, узгред напомињемо да је и поред оваког састава судова и поступка велике размере узело било подмићивање судија при крају републике, а услед покварености која беше завладала у свима друштвеним слојевима. Овај квареж датира се од диктатуре Сулине и трајао је до проиасти републике. С правдом трговало се јавно. Цицерон наводи да је Опинијакуе подмитио 16 судија, давши сваком по 40.000 сестераца; а било је случајева да су судије узимали мито у исто време од обе нарничне стране, дакле, и на рачун осуде и на рачун ослобођења. 1 ) Овде би могли из довољних разлога да престанемо са даљим излагањем промена, које је римско правосуђе претрпело због политичких прилика и система што под цезаризмом наступише, јер све те промене скоро ни мало нису ишле у прилог личној слободи, већ по готову у свему против ње. Али ради потпунијег табло-а целе ствари, ми ћемо у кратко да продужимо и даљи њен развој до саме пропасти римске државе, те да се види на какве је гарантије спала слобода и лична сигурност грађана римских под новим системом апсолутне монархије.

Ј ) НеПе, стр. 109.