Branič

број 21 и '22

Б р А Н И Ч

ДЕО VIII Оудска власт Чл. 148. Судови с:у независни. У изрицању правде они не стоје ни под каквом влашћу, но суде и решавају само по закону. Никаква државна В1аст, ни законодавна ни управна, не може вршити судске послове, нити опет судови могу вршити законодавну или управну власт. Правда се изриче у име Краља. Чл. 149. Никакав суд ни судско уређење и надлежност не може се установити друкчије осим законом. Али никада и ни под којим именом не могу се установити ванредни илн преки судови или комисије за суђење. Чл. 150. Установа пороте задржава се. Њезину надлежност одређује закон. Чл. 151. Има три степена судства : Првостепени, Апелациони и Касациони Суд. За целу Србију биће с-амо један Касациони Суд, који не суди о делу него само о праву. Овај Касациони Суд решаваће и о сукобима између судске и административне власти. Председник Касационога Суда има ранг државнога саветника. Чл. 152. Ниједан суд не сме ннкога узимати на одговор нити судити, ако по закону није надлежан. Чл. 153. За изрицање правде у судовима морају бити најмање три судије. Само за предмете мање важности. кривичне и грађанзке, може се законом завести суд у коме ће судити један судија. Чл. 154. Суђење је у судовима јавно, осим случаја где суд нађе да ваља искључити јавност ради реда или морала. Судије се саветују и гласају тајно, а пресуда се исказује гласно и јавно. У свакој пресуди и сваком решењу морају се навести разлози и законске одредбе на којима су они основани. Чл. 155. У свима злочинима и преступима оптужени мора имати браниоца од како се под суд стави, пу може га имати и раније у случају чл. У овога Устава зарад изјаве жалбе. Ако он сам не одреди себи браниоца, Јуд ће му га поставити. У иступима може оптужени ако хоће, узети себи браниоца.