Branič

број 21 и 22

в р а, н и ч

777

мера његова за убиство види, а што тужилац није у исто време и у телу поврсђен, то се има благодарити случајности, а то је тврдоћа појаса који је кадар био да нож задржи те да не дође до тела тужиочевог. САОПШГИО М. Дамјановић

XXVIII Пресуда изречена од ненадлежно оастављеног суда, кад противу ње није у законом року жалба поднета, као јавна исправа по §-у 187 гра^. судс. пост. потпун је доказ за онога, који воме своје право доказује (ОДЛУКА ОПШТЕ СЕДНИЦЕ КАСАЦИОНОГ СУДА) Андрија за себе и своју браћу : Лазара, Милана, Алексу, Светозара и Владимира поднео је Оуду окр. Ужичког тужбу у којој је представио: како је њихов покојни отац Вук живео у задрузи са својим братом Јованом, који кад је умро, оставио је после еебе удовицу Петру без деце. Њихов отац још за живота свога дао је Петри сав припадајући део имања њеног пок. мужа, а њиховог стрица, на уживање, које је она све до своје смрти и држала. Али како је Петра још за живота свога узела к' себи њиховог најстаријег брата Ђорђа, — не могући сама живити, — то је све имање које је њој на уживање било дато и после смрти њене остало при њиховом брату Ђорђу, који га и сад сам држи и ужива; а њима — тужиоцима — као својој рођеној браћи ништа од имања неда нити на леп начин оће, да с њима заједнички деобу учини. Па с тога су тражили, да Суд пресуди, да и они имају право на деоб> заједно са Ђорђем, као законити наследници. Тужени Ђорђе, не признавајући тражење тужилачке стране, поднео је пресуду избраног Суда којом је учињена деоба између Вука и Петре, а по којој је Петра добила део имања у својину и после своје смрти оставила њему — туженоме. — Вук је, вели , као задружни брат умрлог Јована наследио имање његово, пошто Јован није оставио после себе деце. Противу пресуде избраног Суда, који је састављен по жељи Вука и његове снахе Петре, није употребљено никакво правно срество и она је постала извршном. Па према наведеиоме, а пошто је Петра по гласу теретног уговора све своје имање оставила њему