Branič

ВРОЈ 23 и 24

ВЕОГРАД 31 ДЕНЗЕМВРА 1888

ГОД. II

1 Ш ЧАСОП-ИС 3 А ПРАВНЕ И ДРЖАВН1 НАУКЕ ОРГЛН УДРУЖЕ&А ЈАВННX НРАВОЗАаТУПННКЛ 7 СРБШН Излази два пута меоенно

ДА ЛИ ЈЕ ПРАВОЗАСТУПНИЧКА РАДЊА СТЕЧЕНО ПРАВО, И КАКО СЕ ОНА ГУБИ1 Има озбиљних правника код нас, који мисле и тврде, да иравозаступничка радња пада у и стечена права ; и а има опет правника који мисле и тврде, да правозаступничка радња није стечено право јиз диаезШат. Ако се узме, да је радња правозаступничка стечено право, као што неки правници тврде, онда су друкче последице тога права. У том случају добијено право на правозаступничку радњу не може се новим законом уништити. То би право дошло под заштиту познатог начела : „Закон нема повратне (ретроактивне) снаге". Ако се опет узме, да радња правозаступничка не пада у стечена права као што други правници тврде, онда су друкче правне последице тога права. У том„случају оно начело „закон нема повратне снаге» ни уколико не вреди за то право. То право неби могло доћи под заштиту тога начела, оно би се могло новијим законом уништити или бар друкче модификовати. Новији закон могао би донети нову одредбу, не обзирући се на одредбе старог закона сем дела која су по њему изведена. Као што се види, питање ово има великих својих правних последица, те за то њега треба претрести како с гледишта теорије, тако и с гледишта нашег позитивног закона.