Branič

782

б р а н и ч

врој 23 и 2 *

Пре уласка у решење тога питања ми ћемо из постанак правозаступничке радње код нас, како се она задобија, а у разлагању и претресу тога питања изложићемо и мисао која нам даде непосредна повода за претрес тога питања. Уредбом од 10 Декембра 1852 год. Зборн. VI стр. 227 допушта се пенсионарима да могу парничаре пред судом заступати, а исто тако (( писмене тужбе и одбране писати." Дакле, 1852 год. законодавним путем призната је потреба да се парничарима укаже правозналачка помоћ. Развитком пак правних одношаја код нас, показало се доцније да је та помоћ мала, те за то је законом од 28 Фебруара 1862 год. установљен правозаступнички ред. По том закону уз иснуњење осталих услова допуштено је, да правозаступничку радњу могу добити и «они који нису редовно свршили правне науке пошто положе испит код великог суда за грађанска и криминална дела. и Усљед овога наређења има лица која су не свршивши правне науке, положила испит и добила право на правозаступничку радњу коју и данас упражњавају. Те услове о задобијању права на правозаступничку радњу задржао је и нов закон о правозаступницима од године 1865; но допуном овога закона од 30 Новембра 18 71 године Зборник XXIV стр. 11 установљено је: да право на правозаступничку радњу може добити само онај „који је са добрим успехом свршио иравне науке код нас или на страни" уз испуњење осталих законских услова, дакле, овом допуном искл^учени су од тога права они који нису свршили правне науке, што је било допуштено законом од 1862 и 1865 год. Међутим, овом допуном није ништа речено о праву радње оних лица, која нису свршила правне науке, која су законом од 1862 и 1865 године добила право на ту радњу и ову упражњавали, у коме их је упражњавању затекла и допуна од 1871 г. те тако је јасно, да је ове адвокате закон у свему изравнао са адвокатима који су по допуни 1871 год. постали, јер закон није изрекао повратност на то њихово право, и тако адвокати по закону