Branič

810

Б Р Л Н И Ч

број 23 и 24

дан са пет динара. Ово би се морало у свакој осуди да каже. Тужбе за ове случајеве интересована лица нодносила би непосредно надлежном првостепеном суду, а у року од 30 дана најдаље, од када се притвора ослободе. Судови морали би по тужбама овим онако да поступе као што смо рекли и за тужбе против полиц. чиновника. Осуђени, као и приватни тужилац, имали бп и овде право да се жале против одлуке првостепенога суда Апелац. Оуду, у року од 15 дана. Односно кажњавања иступа држимо , да би за државну касу, као и за саму личну безбедност, много практичније и корисније било, кад бгл се за њих (иступе) у кривичн. закону место затвора махом одредиле повчане казни, које би се затвором замењивале само онда ако осуђени неби био у стању да је положи у року од 10 дана од када је пресуда извршном постала. Ово би се морало у свакој пресуди означити. Изузетак од овога били би иступи које учине скптнице, коцкари, странци, лумпачи који неред праве, као и иступне крађе. Овде ћемо да обележимо делокруг иследног судије. По нашем мишлењу требало би у сваком срезу и окружној вароши поставити указом краљевим по једног таквог судију, са потребним нижим персоналом. Београд би имао двојицу. Дужност ових судија односно кривичних ствари била би та, да одмах предузму формално иелеђење у случајевима злочинства или преступа, ако би се које од тих дела у месту становања њиховог извршило. Ако би онн у томе због болести или нагомиланости послова спречени били, морали би одмах издати налог местној полициској власти, да предузме истрагу, начином мало час означеним и у кратко је изврши. У случају пак одсуства ових судија из места њиховог становања, местне полициске власти морале би претходну истрагу саме да предузму, па акта истраге да спроведу среском судији са кривцем, ако