Branič

30

Ово је једна од најтамнијих страна непосредне демократије, усљед које може често држава доћи у анархију. Али неиосредна демократија има и својих добрих страна, што она припомаже развитку политичке свести, те је на тај начин најбоља школа за политичко образовање грађана. Нигде политичка свест грађана не може бити тако развијена као у непосредној демократији. Непосредним участвовањем у јавним пословима грађани су принуђени, да промисле и о оним питањима што су ван круга њиховога приватног рада и интереса; они се упознају са оним принципима на којима је сазидана целокупна државна зграда; они се упознају са оним условима који су како за опстанак тако и за напредовање државе неопходно нужни. *) Главна начела како у непосредној тако и у посредно^ демократији јесу начела једнакости и слободе. „Чиста идеја демократије но своме опредељењу, јест, како вели Миљ, да цео народ представљен на основу једнакости влада над целим собом." 2 ) 11ри непосредној демократији старога века не треба ЈЗимати у обзир и робове, јер установа ропства беше оделита установа којој почетке налазимо у варварским ратовима. Јавна звања у атинској држави вршили су грађани који би били изабрани коцком, а да поштовање и покоравање властима не би вређало оно начело једнакости, периода вршења те власти, беше врло кратка. * * * У данашње време чим се поведе реч о систему владе, одмах излази на видик представнички систем. Модерна уставност стопила се у једно са тим системом и тако

Ј ) В. В1ип18сћИ: б^ааигесћ* Т. I стр. 273. 2 ) В. Миљ. О преставничкој влади. Стр. 114 у српскоме превол)' г. Јовановића.