Branič

398

за дуг," јер ако то не учиаи, суд ће иа захтев обвезаног скииути обезбеђење ио тач. 4 § 392 грађ. иост. Тако се већ практикује како ми мислимо са сјшм иогрешно, јер овде треба иретходио рашчистити нитање : да ли је оправдавна тужба у овим сдучајима иравно могућа? Тужаба има више врста. Према ирироди ирава, које се тужбом тражи, оснива се захтев тужбе. У овим случајима тужба би морала да гласи: да се главни дужник, о 1,носно јемац, осуди на нлаћање. Но да ли је то као што рекосмо нравно могуће? Јемац из ирвог случаја не може да тражи наплагу обезбеђенога јемства докле год то јемство не би илатио. Тако наређује § 833 грађ. зак., који гласи: „ко год за другога дуг илати онај има ираво наалату од главног дужника захтевати\ и сва срества за, то сходна уиотребити ," у вези с § 21 зак. грађ. који гласи: „ што јекодужаноно дати мора. Ако не&е суд Ие га ириморати Правно дакле није могуће овакоме јемцу тужбу оиравдавну подићи. Поверилац из другог случаја не може да тражи наилату од јемца докл.е не докаже ^да је од главног дужника код суда наилату тражио, иа се од њега намирити није могао^ као што гласи донуна § 833 зак. грађ. од 28 Новембра 1859 год. (Збор. XII, стр. 97) и тако, дакле, правно није могуће овакове повериоц тужбу оправдавну иодићи. Кад ни јемцу из првог, ни повериоцу из другог случаја није могуће оправдавну тужбу подићи, онда обвезани може увек да се користи тачком 4 § 392 грађ. поот., те тако добијено обезбеђење да изигра, што се у практици као што рекосмо дешава. Да би се томе стало на пуг треба код § 386 грађ. ност. додати: Но овај рок од 16 дана не односи се на јемце који су добили обезбеђење на имање главног дужника а таково још нису илатили; ни на онг иовериоце који су добили обезбеђење на јемчево имање а главног дужника још нису суду