Branič

409

Из цитираних наређења,, у павноме, види се јасно: да се за ово урачунавање туђе (претходникове) државнне у рок одржаја, тражи, да државина претходникова треба да је била способна за одржај; иначе, да у противном случају она не смета правпом носледнику (садатвем држаоцу) да он сћм отиочне одржај, ако му је државнна за одржај способна. (Ово се, у осталом, јасно види из § 1463 аустр. грађ. зак. .,Г)ег ВевЉ? ииш гес1Нсћ веш. В1е ТТпге(111с1|кегт Ле^ \'01%еп ВевЉегв ћтс1ет1; аћет егнен те(1Нсћеп КасћГо^ег 0(1ег Етћеп шсћ], (1]е Е ш^јшп^ \ оп <1ет г Га,1>'е зеГпев ВенИгев апхиГап^еп (§ 1493);" т. ј. „Државина мора бити ноштена. Несавесност (непоштење) пређашњега држаоца не смета ноштеном следбенику или наследник/у да започне одржај од дана државине своје (§ 1493 в. му текст напред." —) Рок одржаја отаочиње с даном задобивене државине, а завршује се с&ршетком носледњега дана. (Веома јасно о овоме говори чл. 846 црногорског законика: „Течај се од])жаја броји од онога дана. у који је држина почела (чл. 829), на све дотле, док пе истече последњи дан времепа или рока који закон одређује одржају; ипак, у колико течају томе није било ни нрекида ни снријечења." IV Изванредан одржај Изванредан одржај или т. зв. ргае«спрћ'о ]оп§1К8пп! *етрог18 допуна је редовноме одржају. Он је у римскоме праву, у почетку (в. стр. 156, Ш) био само застарелост за власничку тужбу (геј л-тпсНсаНо); а доиније ју је Јуетинијаи претворио у одржај т. ј. у застарелост за прибављање својине. Прелазећи иреко неких снорних нитања, која још постоје, споменуГемо, да се данас, у теорији, за овај одржај у општо тражи: а) непрекидна савесност (ћопа 65е8| у држаоца, туђе ствари; а не тражи се нравии сснов ирибагљ«ња државине; и