Branič

408

Ну, цијб да се одржајем оенгурају државина и саобраћај, као и да се умање излииши сиорови, могао би, због чесге иромене држаоца, ио готову на празно остати, кад садањи држалац могао у рок одржаја урачунати и време трајања државине његовог иретходника (аиск)1'ј. То урачунавање државине прегходникове, које се у римскоме праву звало ассеч«Го р088е88Ј0Ш8 8С. 1:ешроп8, усвојено је и у данашРБим грађ. законицима. Тако франц. гра!>. зак. у чл, 2235 вели: ,,Роиг сотр1е1:ег !а рге8сгјр410п, ои репг Ј01пс1ге а 8а ро88е88101х сеИе <1е 80п аи!еиг, (1е ([иекрге ' шашеге (цгон 1ш аИ аиссеЛе, 8о!г а т1гге ип1уег8е1 оп рагИсиИег, 8ок а 111ге 1исгаШ' ои онегеих;" — аустриски грађ. зак.. § 14!).-> ,,\Уег еше 8асће уон егпеш гесМтаавј^еп иш1 гесШсћеп ВеаИгег гесТћсћ иђегпппт!, с1ег 181 а.18 ШсћШ^ег ћегесћИ§"1, <Не Ег8112ип§ - 82е11 8ете8 Уог1'аћгег8 тИ етиигесћпеп. Ећеп сИеаее §ч11 аисћ уои с!ег Уегјаћгип^агеИ. Ве1 елпег Ег 8 И2Ш1§- уоп 30 оЛег 40 Јаћгеп 1ик1е1 сће^е Етгесћпипу аисћ о1те еспеп гесћ1та88Гд - еп г П1е1, шк11)еГ с1ег е^епШсћеп Уегјаћгип^ 8е11>81 оћпе «'и!еп Сдаићеп ос1ег асћићИоае 1Јл\У188епће11 81а11." (т. ј. Ко поштеним начином задобије т;акву ствар од законитога и поштенога држаоца, тај има нраво као следбеник да урачуна себи време одржаја свога нретходника. То исто вреди и за рок застарелости. Код 30 или 40 годишњег одржаја може се ово урачунавање учинити и без иравнога (законитога) основа, а код застарелости у иравоме смислу може се учинити и ако нема савесности, или невинога незнања). — Црногорски оншги имов. законик, чл. 846, 2-а1. ,,У рокове одржаја држитељ може убројити и оно вријеме држине пређашњих ималаца, његових претшаственика, у колико би се њима самим бројило било." 0 овој ассе8810 1етроп8 говори и наш грађ. зак. у § 941 ,,Који би ствар какву од џравичног и иоштеног притежаоца на поштен начин нримио, онај ће моћи као иоштен пријемник и оно време свога претка (? ваљда иретходника) урачунатиу време застарелости." (Види се јасно, да је наш § !)41 непотпун, скраћен нревод § 1493 аустр. зак.).