Branič

427

метима његовим, а иародно-мјесие елемеате са свијем другачије одређује од онијех, који имају више козмаолитски значај и т. д. Што се тиче дидактичких елемената, никаква иравна учевна књижевност неће пропустити да својим читаоцима јасно не докаже, како је неприлично деФиниције и друге школске живље трпати у грађанске законике. Та, кажу: наравна је улога свакога закоиодавца да наређује; да заповиједа; све друго треба оставити правним Факултетима и учитељима права. А опет до сада се није појавило ни је.шога законика, који би се усудио искључити из себе сва дидактичка правила. И сам најновији нројекат њемачкога грађанског законика преиун је деФиницијама и другим школским објашњењима све то испремијешано с масом диспозитивнијех наређења. Црногорски кодиФикатор, који у својој земљи није нашао правника, а још мање правнијех Факултета, разумије се, да се још мање могао проћи без поучних елемената. Али је он ове иошљедње са свијем искључио из својих иег првијех дијелова законика, те их, као засебну Г РУ П У уврстио у крајњи, т. ј. шести дио његов. Осим тога ои је обрадио те научне елементе са свијем другим начином него ли нредмете претходних пет дијелова. У овоме шестом дидактичком дијелу црногорскога законика ми находимо обилну количину онће доступнијех описа, богатсгво примјера, свакојаких поучавања и т. д. —; а свега тога у пет претходнијех дијелова н;ма. Особиту категорију нретстављају елементи народнога ирава. Ми већ виђесмо мало на више, да сви оцјениоци црногорскога законика, а особито др. Дикел, уиисују у бсобиту заслугу саставиоцу црногорскога законика то, што је он при своме послу до тога ступња водио рачун о националним елементима, како до сада ни један кодиФИкатор није чинио. Само се собом разумије, да је он те живље цриао непосредно из народнијех и мјеснијех обичаја иравнијех; али их онет ии је вазда нримао у законик у онаком