Branič

428

облику, у какву их је находио. У овоме погледу Дикел сам констатује неке правне установе поцрпане из обичаја, које у веома промјенљивом облику уђоше у законик; таке су, на пр., измјене, које дубоко засијецају у досадашњу одговорноет кућне заједнице за дугове кућана (Дикел, стр. 101—103). Јер је много којечега потребно било измјенити, да би одговарало новијим иотребама живота, много је требало примити у законик тако, како ће се одржати у органској хармонији и равној мјери са живљем, који оста изван законика. Правила, која имају више козмоиолитни значај, разумије се, да их је и црногорски кодиФикатор паслонио на римско право и на науку, при чему, у колико је то могуће и згодно било, водио је рачун и о бољима између новијих законика. И за ову категорију правила црногорски је кодиФикагор морао особити правац означити, и њега се држати. Ни у овијем козмополитским правилима није било могуће у свему олакшати себи иосао, као што то учинише многи од његовијех нретходника. Питање системе, распоређење предмега, равномјерносг с неписаним правом, хармонија с цјелииом нагнаше га, да своје предмете ио томе бира, разређује, обрађује; врло проницљива правила, која их се је држао ради лакшега разумијевања језика и стила нагнаше га да у спољашњем облику остане ностојан. Од приличпе количине грађанских законика јевропских, којима је служио обрасцем Нанолеонов законик, Дикел наводи најновији, т. ј. италијански, и показује, како се овај иначе врло хваљени законик у погледу његове цијеле садржине и његове системе може слободно назвати : одлијенак законика Нанолеонова, или највише његова гереШа ргое!ес1ш. Ова нам чињеница јасно показује, да је за састављаче и овога новијега законика било са свијем излишно разликовање између козмополитских и народнијех елеменага, те да им је и иојам категоризације са свијем неиознат био.