Branič

445

сењер. сваки дук имао свој суд или иарламенат, и тако видимо читав дуги ииз скупштииа које укупно састављаху народ. Сви ови „судови" нису били само обични судови, већ још и скупштине : на пр. краљев је суд имао толико атрибудија, да се с њима ишло у бескрајност. Ми их мошемо резимисати овако: он се бавио свим оним чиме се бавио краљ. Тај суд или уираво, чланови тога суда, бар у иринципу, требали су бити увек с краљем, да га никако не остављају, да с њим иду и у сам рат, да му дају савете о свачему, да му помажу у свему што он буде радио, да живе његовим животом. Онда, кад би краљ имао да суди, тај суд беше ирави суд; ако је краљ имао да ради што год као администратор, тај суд беше државни савет, а кад је краљ мислио предузети какав рат, суд се претварао у војни савет. Истина је, да разне и многобројне атрибуције тога савета нису биле одређене никаквим уставом, али његова ирава и ак*ције, његов утицај и удео у власти осниваху се на извесним принципима и на једном особитом појмању јавнога живота, које беше опште појмање тога доба. Ако замислимо како је народ био конституисан у оно време, онда можемо рећи, да тај краљев суд није био ништа друго до народ, који ради на војним пословима заједнички са краљем. Један магистрат из XVI века доста је добро деФинисао ситуацију нрвобитнога парламента, рекавши : „То беше као нека врста републике састављене из више савезних држава". 1 ) Доцније овај краљев суд подељен је био на троје, ради лакшега и бржега рада. Та три нова тела јесу: велики савет, савет за оверавање рачуна , што се односе на државну управу, или, управо главна контрола, и иарламенат у правоме смислу те речи. Но треба знати још, да и поред ове поделе парламенат није имао да се бави само правосуђем. У оно време између правосуђа и политике није било такве разлике, као што је то данас. Као год што се велики савет по некад претварао у нрави суд, и као год што је главна контрола имала у неколико и судске надлежности, тако исто и сам иарламенат осим Функције суђења имађаше и другу надлежност, а нарочито је имао законодавну власт. Али оиет и овде треба пазити ; њега не треба сматрати за оно што је енглески парламенат, или што је наше законодавно тело. Парламенат са својом законодавном влашћу није био нека засебна власт, која би имала да одржава равнотежу 1 ) Шсопгв Љ ргевМеп* впШагЛ, Даш 1е ргосев-уегђа] с1п Ш Ие јизМсе Сепи раг Ггап^шв 1 1е 24 јиЈНе! 1527.

БРАНИ'1 111 ГОД