Branič

473

XXV

Да ли се законско благодејање §-а 471 грађ. судс. пост. односи по смрти земљоделца и на његову породицу? (Одлука опште седнице Кааационог с,уда) Милица, кћи А. С. из Муселина окр. шабачког, подносећи уверу оншт. суда, да јој је по смрти оца остало два дана земље на уживаље и удомљење и наводећи, да јој је на иста два дана ставио П. Ђор. трг. из Шапца интабулацију — тужила је истог II. и тражила, да суд нресуди, да се ова интабулација са њеног имања према § 471 грађ. судс. пост. скине. Тужени у одговору на тужбу брани се, наводећи, да тужитељка у основу нема права, да упражњава нрава свог оца, но што је то лично нраво, које гго § 394 и 913 грађ. зак. не ирелази на децу. Суд је окр. нашао: да је тужитељка иоднетим општ. уверењем као јавном исправом по § 187 грађ. суде. пост. потпуно доказала, да њен отац пок. А. није имао виите земље, до два нлуга, колико се земљоделцу не може узети у попис за извршење пресуде, нити земљоделац може оволико имања продати или ма којим начином отуђити, па и задужење на исто невредеће је према овоме, гсао што гласи чропис § а 471 грађ. судс. пост.; а опет §-ом 380 ист. пост. пронисано је: да се обезбеђехље не може тражиги на оне ствари и на онолико, колико се за извршење пресуде узети ие могу. Према изложеним законским протгасима и интабулација туженог стављена на једино имање дужника му, које се састоји сам > из два плуга, има се сматрати као да и не постоји; а како тужитељка М. овдс преетавља свог оца А. и тражи скинуће ове интабулације, која ,кад није ималавредности ирема нок. А. не може имати ни према тужитељци. Навод нак туженог, као да лична права не прелазе на децу, не може имати важности у овом случају, јер овде тужени није пи имао нраво према нок. А. да му може важити овакова иитабулација, ни А. дајемогао исту : добрити, а право које закон штити земљоделцу не искључује ње г ву породицу но им штити чисто очево имање без терета за издржање и женско удомљењс. — Па је на основу свега наведеног нресудио био : да се стављена интабулација туженог са имања тужигељке М., кКери умр. А. С. из Муселина скине. Тужеии изјави жалбу на ову пресуду суда окр. и Касац. суд у П одељењу свом, поводом исте ноништи горњу пресуду окр. судадавши следеће иримедбе: „Суд тај погрешно наводи овај случај нод одредбу § 471 грађ. судс. пост. кад тужитељица ие до-