Branič

496

ее она из свију наших судова прибира и израђује у министарству правде старањем нарочитога чиновника, као гато је то већ законом о уређењу државне статистике и предвиђено. Лаза Поповић ПРАВОЗАСТУПНИЧКИ ИСПИТИ Г. Тодор Симовић, начелник срески у иензији, подагао је 16 Априла ове год. првозаступнички испит, на коме је имао да реши овај Писмени задатак Петар као акцептант, а Павле као трасант дугују Марку 1000 динара од еспапа. По истеку рока тужи Марко обојицу и добије осудно решење, којим се Петар ш Павле осуђују да му плате солидарно 1000 динара. Пре него што је Марко досуђену суму од дужпика наплатио, падне акцептант Петар нод стециште, а Марко се нријави у његову масу са својим потраживањем. Петар иостигне принудно равнање са 4°/ 0 на које Марко није хтео пристати, али оно буде и за њега обавезно, јер га потврди и виши суд. Услед тога примв Марко из масе Петрове 400 динара. После свега тога Марко се обрати за остатак од 600 дии., који из масе Нетрове нанлатио није, на Павла, тражећи да му оп плати тај рест на основу осудног решења. Павле брани се да није дужан платити овај остатак, тврдећи, да је принудним равнањем акцептантове масе престала свака његова одговорност. Позива се г. кандидат да реши: има јш места или нема Павловој одбрани и из којих разлога ? Члан испитне комисије М. Ст. МарковиЂ адвокат Г. Симовић је решио тај задатак овак > : Кад је прописом § 69 стец. пост. признато принудно равнање, и овим сведена Маркова тражбина од 1000 дин. на 600 дин., онда је тиме и меница као исправа у неколико поништена што има ослонца у § 837 грађ. закона. И кад се, даље, трасант Павле сматра као јемац по $§ 116 и 153 трг. зак., то је та исправа и спрам њега по § 837 грађ. зак. смањепа. Због тога, мислим, да ГГавле није дужан илатити тужиоцу Марку свих 600 цин. Али у онолико, у колико и Марко и према