Branič

498

Г. Јовановић је решио овај задатак овако: Овде постоји дело убиства које додани иод одредбу § 154 крив. зак. Ајш , ношто је ово дело учињено над таквим лицем, које ;е имало особита својства — лудило и тумарање које куда, а то је његово тумарање задавало страх сељанима, па и Милану, који је заиста могао и држати да је то хајдук Здравко и погаго је учи њено на таквом месту и под таквим приликама да није имао могућности ла сазна те особине убијеног, то налазим : да се ово убиство према § 54 а крив. зак. не може оптуженом у кривицу урачунати и заго сам мишљсња да се на основу § 241 крив. постунка као невин од сваке казне ослободи. Београд, 3 Септембра 1889 г. Јов. Ж. Јовановић писар суда окр. београдског

Г. Петар 1 Ј . Ииколић, б. срески начелник из Београда, на правозастунничком испиту 6 Сеитембра ове год. добио је овај: Писмени задатак Празник је био. Доста њих и елаве. И преко дан и у вече није се и весели се. У очи тог дана Ђорђе Шајић, циганин и мајстор на виолини из Мел^ака, скупи неколико друга да сутра дан буду у Београду. Биће честитања од свечара до свечара, и изјутра и у подне, а и у вече весеља. Сваком другу обећа но 5 динара, а његово што добије. Нареде и где ће се састати. г Г>орђе зором пође и удари кроз рит — баш кроз Макиш. Ту примети да у заосталим барама има рибе и да се може лако ухватити. Реши се да узгред и рибе нахвата. Своје старо ћемане са дуилим жицама, којемујеиме „мајстор Ђорђе" ирибавило, прислони уз један жбун у једном шибљаку. Ручица — кљун од ћеманета вирио је мало над жбуном. Ветар је таласао и нихао врх од жбуна, па се и кљун од ћеманета. љуљао. У то наиђу ловци из Београда. Један између њих ио имену Мишко, снази у жбуну, гди је ћемане, нешто загасито. То беше кљун од ћеманета. Учини му се да је дивља пловка. Опали из пушке и Ђорђу ћемане разбије. Т>орђе га тужи и потражи накнаду штете. За ћемане само које га је ранило и норез плаћало, искао је 20 дук. ц.; на и штету, што тај дан није могао свирати и накнаду, што је друштву морао платити.