Branič

499

Мишко иризнаје да је пуцао и да се и сам уверио да је, место пдовке, ћемане погодио. Не нриетаје дд нлати накнаду јер је пуцао на ћемане из незнања, мислећи да је пловка, али не одрмче да није много ни назио, да ли је пловка или што друго. Г. кандидат има да реши: је ли Мишко и за колику накнаду штете одговаран, ио којој законој одредби и са којих разлога ? Члаи испитног одбора Ж. Богданови* адвокат Г. Николић је решио овај задатак овако : .Га мислим да Мишко овди није за штету одговоран. По свему и по месту где је то било ди дојиста пловке падају, и гди се слободно и лове Мишко је иотпуно могао држати да је кљун од ћеманета кљун пловчији, а није могао ни замислити да у Ма кишу има каквих ћеманета. Случај је дакле хтео да нанесе Ђорђево ћемане на ту сличност и Мишка као ловца на ћемане. Мишко дакле није својом кривицом па никаквом ни ненажњом или несмотреношћу ћемане разбио, а кад није својом кривицом то учинио но случајно, онда ио §§ 80.1 и 808 грађ. зак. он ни за накнаду штете није одговоран. Кеоград, 6 Септембра 1889 г. Петар Рад. Николић

Г. Сава К. Јанковић, секретар начелства округа чачанског, нолагао је нравозаступнички иснит 9 Септембра ове године и на испиту добио је да реши овај Писмени задатак Стојан Милорадовић начипио је лажну облигацију и њоме задужио малолетнога Милету Вуковића са 700 динара. Осим тога, Стојан је начинио и једну лажну меницу од 300 динара и на љој је као издатеља потписао Станка Милановића. Облигацију је Стојан н::писао у свему онако, како прописује § 191 грађ. судс. пост., а на меници поред имепа неписменог издатеља Станка, ставио је крст, али није потпиеао још и два сведока. И тако, Стојан је пустио у течај и облигацију и меницу. Сопственици ових исправа, на које их је Стојан пренео, јаве се о року плаћања, и то: сопственик облигације дужнику Милети, а сопственик менице издатељу Станку. И Милета и Станко изјаве, да су лажне и облпгација и меница, јер они о њима пишта не знају.