Branič

506

Г. Вукићевић .је решио тај задатак овако : По § 294 грађ. зак. дужан је сваки онај, који хоће своје непокретно д бро на другога да иренесе, да сам суду лично иредстане и свој пристанак изјави, или да у место себе пошаље пуномоћника. Па како је у горњем иитању - снору, иуномоћиик Никола био овлашћен. г )\ стране Павлове, да нрода извесан плац, што овај исти и прода купду Милошу и таиију на њега пренесе, те према овоме купац Милош постане закопи госнодар куиљене земље, па с гледишта овога, а и по томе, што је Милош постао ранији господар спорне земље и што се иста палази у његовој државини — § 298 и 299 грађ. зак., и што Павле није по § 204 грађ. пост. огласио тапију ориђиналиу за унипхтену, кад ју је вели пуномоћник изгубио, - ја судим : да је продаја извршена од стране пуномоћника на куица Милоша вредеЛа ; а да она друга не вреди. Београд, 15 Октобра 1889 год. Драгутин Вукићевиђ писар еудски Г. Тихомиљ Ј. Марковић, свршени нравник из Београда, нолажући 18 Октобра т. г. правозаступнички испит, имао је да регаи овај Писмени задатак Јован и Милан браћа су рођена, они су и у задрузи. У својој 19 години Милан оставп бра/га и задружну кућу и оде у свет (у намери да изучи столарски занат). Након два месеца од како је Милан отишао, Јован заволи једну сироту девојку оз 17 година, по имену Персу, запроси је и ожени се њоме. Прве две године њихова брачна жирога, Јован и Перса живели су да не може бити лепше. Друге године роди им се и сии, Марко. Али некако одмах по рођењу Марковом настане зао живот између Јована и Персе. Они се почну свађати, тући и најпосле дође између њих дотле, да Перса мораде одбећи од Јована заједно са нејаким својим сином Марком. Ваљада је удес хтео тако, да се Перса носле шест згесеци, од кад је од Јована одбегла, настани у опоме истмм месту, где је и њен девер Милан био,- Они се упознаду и ступе у ближе љубавне односе, незнајући при том ни једно, ни друго, да су какав род, да су т. ј. девер и снаха. Кад су се ирви пут видели, Перса се преставила Мнлану као удовица Н. Н. из Македоиије. Сасвим случајно из разговора, који је Милан једне вечери водио с Персом после три месеца, од како се с њоме упознао,