Branič

505

имања, у времену кад је Миладин поставио прибелешку наимање Здравково. Према овоме налазим : 1, да је Здравко ноетао собствеником купљеног имања, пошто је испунио све услове који се траже за оваке случајеве: 2, да исправе поднешене, као: признаница и протокол лицитације, не могу бити доказ о важности пренродаје, погато се као што рекох има узети да је нродаја свршена тек онда, кад се иепуни наређење § 294 грађ. зак.; 3, да је према томе ставл>ена прибелешка преча од куповине. Београд, 1 Октобра 1889. К. Д. Шпартаљ

Г. Драгутин Вукићевић, писар суда окр. крагујевачког, полагао је 15 Октобра ове год. правозастуинички испит, на коме је решавао овај Писмени задатак Марко Николић, из Београда, умре. Образује се маса над имовином му, коју је у више окрух'а имао. Нареди се продаја и новац добивени пошље се суду, а уз то и отгас граница од иродатог непокретног имања. И варошки суд изда свидетељства тапије — купцима. Лавле, купац једног нлада у Смедереву, добив тапију од вар. суда, огласи иродаЈу и овласти Николу, да је изврши. После неког времена, дође Павле у сукоб с пуномоћником Николом, откаже му пуномоћије и затражи предату му тапију. Никола му тапију не даде, изговарајући се, да ју је изгубио. Сад Павле сам иродаде тај свој нлац Петру и пренесе на њега тапију, коју сам извади на се код смедеревског суда. И Петар одпоче уживати купљено имање од Павла — а тужи га суду Милопт, полажући ираво својине но куповиии од Николе, пуномоћника Павловог, подносећи тапију ону, коју је Павле добио од суда вароши Београда, а којаје иа њ — Ми лоша — код суда смедеревског пренесена. Пренос је извршен нре оног, Милошевог а и одказивања иуномоћија. Иита се г. кандидат да каже : 1) Која продаја од ове две вреди и по ком основу злконском? 2) Како је сттор о пекретном имању и обе партије своје нраво оснивају на добивеним тапијама од продавца, — то која од ових вреди н зашто ? Члам иопитног одбора Ант. С. ПеливановиЂ члан Апелац. еуда.