Branič

509

пост.) као брак између сродника у II степену ио тазбини, дакде, степену црквом строго забрањеном (тачка 9 § 93 грађ. зак.) и као брак закључен за жирота првог супруга Персиног (тачка 1 § 93 грађ. зак.). Син Персин из другогд брака, Стојан, иеће имати наследних права ни на имање оца свога, ни овога родбине, јер таква права имају по § 113 грађ. зак. само она деца, која се роде у законом браку, а почем је Стојан рођен у браку незаконом, то се и не може сматрати за брачно — законо дете. Имање, дакле, наследиће сестричина Станина, по § 402 грађ. законика. Београд, 18 Октобра 1889 г. Тихомиљ Ј. МарковиЂ Г. Глиша Ђорћевић, управник вар. Београда у пен.зији, на правозастунничком испиту — 20 Октобра ове године — решавао је овај Писмени задатак Јован Марковић поклонио је Ђорђу Петровићу 4000 дук. у времену кад му је цело његово имаовно стање износило (»000 дуката. Овај поклон учинио је Јован у години 1884. Ђорђе Петровић, поклоно-примац, умре 1885 год. и поклоњено имање остави у наслеђе своме сину Милану. Јован Марковић умре 1889 год. без завештања ; њега наследи малолетни син Душан са нописом. Јованово ) мање по смрти његовој износило је свега 2000 дуката. Стараоци малолетног Душана траже да Милан, син Т>орђа Петровића, а наследник ноклоњеног имања врати поклон, јер држе да покојни Јован Марковић, отац Душанов, није могао чинити тако велике поклоне, кад има сина. За ту намеру Душанових стараоца, чује Новак Арсенијевић, поверилац Петра Иавловића, за кога је пок. Ђорђе Петровић јамчио Новаку за облигациони дуг у 3000 дук. са 12% инт., од 1884 г. као ирост јемац, па стави прибелешку за то јемство на поклоњено имање, које је сад својина Милана, сина Ђорђевог. Новак нравдајући прибелешку тражи да му Милан плати 3000 дук. са 12°/ 0 инт. као наследник Ђорћев, који је за ту суму њему јемац. бранич III год 34