Branič

518

Ч И Т У Љ А 31 Августа ове године преминуо је близу Париза познати и чувени проФесор на Университету Фистел Де-Куланж. Својом дубоком ерудицијом, својом особитом вештином у излагању мисли и необичном јасношћу у својим списима, а нарочито у својим нредавањима, он је ностао био један од најомиљенијих про®есора на париској Сорбони. На његова иредавања из Историје средњега века увек је било пуно нажљивих слушалаца, који су га необично волели и пошговали. Својим многобројним књижевним радовима, он је ушао у ред најбољих модерних Француских радника на пољу етнограФије и компаративне историје појединих политичких и социјалних установа: Грка, Римљана, Франака и данашњих Фран цуза. Његово мишљење о досељењу Ђерманаца на територију заиадне римске империје поставило је темељ једномс новоме правцу на томе пољу иснитивања и повукло читаво коло млађих радника. Комнаративно излагање религиозних обичаја, нравних и социјалних установа у Грка и Римљана најјасније, најјезгровитије и најдубље извео је у евоме делу : С 11 е а п 11 (| и е, које је јонг 1885 год. доживело једанаесто издање. Од њега има многобројних изредних расправа у разним стручним и литерар ним чаеонисима, као: у Јоигпа1 <1 е 8 8атап48 (1880); у Нетие I) 1 8 1 о г 1 (Ј и е, 1877 г. (Га солГееНоп «1е8 1о18 аи (етпрв (1ек СагоН^^епвј, у К е \ и е 1и 8 1 о г 11) и е од 1883 г. (Ећи1е 8«г 1' ГтшипИе тегоуш^пеппс) • у К е V и е (1 е 8 <1 е и х М о и«1 е 8 од више година, у комеје између осталих студија угледала света и студија : 0 организацији иравосу/ја , коју је „Бранич" донео у српскоме нрсводу, и т. д. и т. д. Тај свој продуктивни и научни рад крунисао је, делом : Н 1 8 1 о 1 г е Л е 8 ЈпИИиНоп.в р о П {1 (} и е 8 (I е I а Ггапсе, у коме је беспримерном пажњом и анализом пропратио иоједине иолитичке установе у Француској од њиховога ночетка на до новијих времена. Историја права, правних и иолитичких установа изгубила је у њему једнога од иајбољих радника, а његови слушаоци једнога од најдуховитијих и најодличнијих нроФесора. зк. м. м.