Branič

.517

§ 714, а с погледом на § 808 грађ. закона, иресуђујем: да тужени наручитељ Милан плати нредузимачу Јовану уговорену цену у 2000 дук. цес. Београд, 8 Деиембра 1889 г. Алекса Т>. ПоповиЂ Г. Петар Р. Ивковић, сврш. правник из Брање, иолагао је 22 Децембра ове год. правозаступнички исгшт, на коме је имао да реши овај Писмени задатак По смрти Миливмја Миленковића остало је имања у неиокретносги и готовини. Он је оставио четири наследника и дуг од 2000 дук. ц. Његови наследници Милан, Јован, Димитрије и Петар поделе наслеђе измеђ себе тако : ирва двојица узму непокретност, а друга двојица поделе готовину од 800 дук. ц. По верилац Миливојев за наплату обрати се на Милана и Јована, тражећи да му плате цео дуг, но они не пристану да му све плате, већ онолико, колико по сразмери њихова дела на њих долази. Могу ли се они тиме бранити, или не? Нека г. кандидат, позивајући се на закон, то питање расирави! Саставио задатак Ђ, С. Новаковић Г. Ивковић је раснравио то нитање овако : Пошто сви дугови умрлог на његовом имању леже и отуда се морају наплатити, на тек што но исплати истих нретече, то се сматра као имање, које се има наследити — § 490 грађ. зак. и иошто нико наслеђе не мора примити и заузети без пописа — § 485 ист. зак., — то иошто су наследници Милан и Јован заузели наслеђе без пописа, које је извесно (јер се о готовини, коју су узели Димитрије и Петар, не зна ништа) и које одговара за.дуг, они су и одговорни за све дуговс умрлога, па зато на основу наведеног и § 488 грађ зак. мишљења сам : Да се наследници Милан и Јован не могу бранити против иовериоца тиме да су одговорни и наследници : Димитрије и Петар, који су узели готовину, тим ире, што поверилац није дужан исграживати и оно, што можда не би могао наћи, кад већ њих као обелодањене наследнике (који имање држе) умрлог пред собом има. Веоград, 22 Децембра 1889 г. Петар Рад. ИвковиЂ правник —-—

вранич XII год.

35