Branič

83

Поред давања десетка, као сталне дажбине, народ је био оптерећен и другим споредним дажбинама ко]е спадаху такође у редовне Финанцијске изворе. То давање било је нарочито осетно последњих година пред наше прво п друго ратовање. У Врањи причаше ми Отојиљко Стајић, да су он и пунолетни му син, живећи само од надничења плаћали сваки за се око неких 200 гроша данка. У Врањанској покрајини још се плаћало : 1 Вергија, т. ј. стална државна пореза, коју плаћаху подједнако и хришћани н мусломани, на сваку одраслу мушку главу до 60 године старости, и која је по селима према општем разрезу на имућност долазнла до 200 гр. чаршијских. 2 Аскерија или индадија, (откуп војачине или друкче звани а бедел м ). Последњих година турске управе, варош и цела врањанска област плаћаху 1,500.000 гроша на име откупа војачине. По варошком рачуну, како ми казива кмет врањански Коста Стаменковић, рачунећи од главе по 28 гроша, цела сума падала је на 53.571 главу. Кад се од тога одбије 2571 глава дошљака и људи нестална седишта, остатак падао је на 51.000 људи. 3 Беглик (данак на овце, свиње и козе) на комад иајвише по 7 гроша, као што беше за време овог рата, а редовно по 3 1 / 2 гроша. 4 Интизш, данак на говеда, коше, биволе, магарце и мазге, на 100 гроша вредности по 100 пара. 5 Емљак као данак на подигнуте зграде по 20 гр. на 1000 гроша вредности грађевине. Ко их даје под кирију, плаћа од сваке стотине по 4 гроша. 6 Дулије т. ј. нека врста калдрмине на товарна кола која улазе у варош. На ствари личне потребе на пр. брашно плаћано је по 20 пара чар. од товара. 7 Ђумрук врста трошарине и т. д. За мерило Финансијске способности и справедљивости наводимо овај интересантни случај, причан као истинит 6*