Branič

84

мени и г. Михаилу Срећковићу команданту смедеревске бригаде, а има га нрибележена и у књижиди г. Милојка Веселиновића «Бег и Бегчија" (стр. 54 и 55): «Чим се крмача опраси, дође Турчин и тражи по З г / 2 гр. чар. на свако прасе. Сопственик моли да га причека, изговарајући се да су прасад слаба, да од њих нема никакве вајде, нити их може продати. Онда Турчин нареди да донесу решето, где метне прасад, па оздо удара. Ако прасе искочи из решета, што готово увек бива, ваља зањ' платпти." У врањанском округу има 45 цркава и 4 манастира. Свештеника. беше 118 а у самој Врањи 11. Ова њихова намноженост узрок је њиховој сиротињи. У Бујановцу више Врање видео сам свештеника, где гони на воловским колима реквирисану храну у џаковима, које сам пуни и сам товари. У селу Преображењу има 8 свештеника; у селу Жапском 12. Парохпје су раштркане. Свештеник из Преображења, на 3 часа од Врање, има парохију ћа на граници у Радовници код Црвенграда. Начело старог српског права о наслеђивању ггарохија овде беше тачно подржавано. Судећи по многобројним развалинама цркава и манастира на сразмерно малом земљишту, стање наших свештеника не беше боље ни другојаче у Старој Србији у опште. По г. Милојевићевом рачуну у призренској и ђаковачкој нахији беше 360 богомоља. То потврђујући наводе путнице Енглескиње Макензијева и Ирбијева да је од тога остало једва 21 које цркава које манастира. На Чичевици беше 175 цркава. У Црној Гори скопљанске нахије и по Рујану испред Врање 139. Нека се, вели г. Милојевић, овом броју дода преко 120 цркава или манастира у Гилханској или Моравској нахији, онда је јасно да ни из далека у најмањем броју није показан прави број старих наших задужбина. По рачуну г. Ч. Мијатовића, у душаново време у земљи између Фрушке горе и Олимпа, могло је бити преко хиљаде цркава и манастира; и у најмању руку 10.000 калуђера. Ова множина њихова дала је по-