Branič

Број 5.

Б Р А Н И Ч

Страна 53.

Од олакшавних околности Суд је узео да има само добро владање, §. 59. тач. 4. крив. зак. Апелациони Суд нађе, да ова пресуда не одговара закону, јер није утврђено, да је нађено дете њено, нити је утврђено, да је она дете убила, те према томе, да, овде стоји дело из §. 166. крив. зак., упропашћење ванбрачног детета. Осим тога, кад је оптужена као неудата, ванбрачно дете упропастила, Апелациони Суд налази, да она има и олакшавну околност из §. 59. тач. 2. крив. зак., јер је осећајем стида била на то дело у неколико нагнана. Са ових разлога, Апелациони Суд у II. одељењу 18. Новембра 1895. Бр. 3912. осуди Д. на тридесет дана затвора. По жалби државног тужиоца, Касациони Суд примедбама свога I. одељења од 12. Августа 1897. Бр. 1744. 1896. год. поништиоје ову пресуду налазећи, да 1е Апелациони Суд погрешио, што је узео "оптуженој при одмеравању казне, олакшавну околност из тач. 2. §. 59. крив. зак. што је обузета стидом као неудата, своје ванбрачно дете упропастила, јер је §-ом 161. крив. зак., под који је подведена кривица, одређена казна за матере, које своје ванбрачно дете упропасте, дакле, законодавац је при одређивању казне, већ имао у виду положај мајке ванбрачног детета, те јој се то по други пут не може узимати као олакшица. Апелациони Суд није усвојио ове примедбе, већ је 26. Августа, 1897. Бр. 2491. дао противразлоге, да у квалиФикацију овога дела не улази олакшавна околност из тач. 2. §. 59. крив. зак. и да је казна, коју закон у §. 166. крив. закона прописује, за овако дело, релативно блага с тога, што се у таквом случају незна, да ли је дете било живо или мртво рођено, недонесено или иначе за живот неспособно. Ну Касациони Суд у општој седници од 6. Септембра 1897. Бр. 5875. одржао је у сили и важности примедбе свога одељења, а одбацпо противразлоге Апелационог Суда, те Д. буде осуђена на шест месеци затвора по §. 166. крив. зак. Саопштио Д. Ђ. Бранковић судија.

СТРАНО ПРАВОСУЂЕ.

II. Благдани православне цркве сшатрају се (у Троједној Краљевини) као опште признати благдани. Против меничног платежног налога од 10. Априла 1897. Бр. 1662. пзданом од кр. судб. стола као трговачко-менпчног Суда у Б. на тужбу жупанијске штеционице против С. 11. и др. због 83 ®ор. са трошковима, поднели су С. П. и др. приговор.

Ове приговоре одбио је кр. судб. стол у Б. одлуком од 8. Маја 1897. Бр. 1989. као прекасно поднесене, јер је дотични платежни налог предат жалиоцима дана 23. Априла 1897. а приговори су поднесени тек 27. Априла 1897. (дакле по схваћању Суда за један даи касније). ,, Против те одлуке уложише жалиоци уток (жалбу), у којем тврде, да су приговори благовремено поднесени, јер су православни, а дан 26. Априла 1897. био је други дан Ускрса. К. бански стол (Апелациони Суд) решењем од 16. Јуна 1897. Бр. 13899. видив, да жалиоци признају, да им је платежни налог предат 23. Априла 1897. а да су нриговоре против истог поднели дана 27. Априла 1897. дакле четврти дан, с тога према §. 7. наредбе минист. правосуђа од 25. Јануара 1850. очито Прекасно; видив, да се роковн по §. 590. гр. пост. продужују до првог следећег радњег дана само онда, ако носледњи дан рока пада на недељу или благдан; видив, да се под општим благданима у §§. 589. и 590. гр. пост. наведеним разумевају само благдани римокатоличке вере, означени у грегоријанеком календару, а не и благдани других, макар и признатих вероисповести : виднв, да је по том календару био 26,. Априла 1897. радњи дан; — нашао је, да се уток С. П. н др. као неоснован одбаци, а да се првостепена одлука нотврди. Кр. стол седморице (Касациони Суд) услед изванредног утока и ништавне жалбе С. II. и др. решењем од 19. Августа 1897. Бр. 3417. видив, да је жалиоцима С. П. и др. нлатежни налог додуше још дана 23. Априла 1897. нредат, а да су они своје приговоре поднели суду 27. Априла 1896., дакле четврди дан после предаје платежног налога; но да је у цркви православној, којој припадају жалиоци, дана 26. Апрпла 1897. био општн празник (други дан Ускрса), па да се доследно томе приговори жалиоца погледом на прописе §. 7. и 25. наредбе министра правосуђа од 25. Јануара 1850. о пост. у меничним стварима и у вези са §§. 99. 589. 500 и 591. гр. пост. нмају сматрати као благовремено поднесени : Нашао је обе одлуке нижих судова по §. 318. и 342. гр. пост. као по закону неосноване, за то их је поништио и првостепепом суду наложио, да наведене приговоре као благовремено поднесене прими и даље по закону поступи. .,Мјесечник."