Branič

Врој 6.

Б Р А Н И Ч

Страна 65.

XI. Блуд извршен над пернатом животињом није нашим законом казним. (Одлука оиште седнице Касационог Суда). Начелство окр. ваљевског 25. Априла 1896 оптужило је И. калФу опанчарског, што је 10. Апрпла 1896. извршпо скотолоштјзо над кокошком некога С., К(\ја је г&езду била н тпме учпнио кривицу из §. 206. крив. зак, Првостепенп ваљевски суд, стави га под суд и притвор, за дело из §. 206. крив. зак. решењем од 26. Апрпла 1896. Бр. 12.577. На решење пзјави II. жалбу Касадионом Суду, претстављајући, да нема никаквих доказа, да је дело ово извршио, а ни дела ове врсте, нпсу по закону казиима, Касациони Суд у I. одеаењу 1. јуна 1896. Вр, 4241. по расмотрењу акта п решења нађе: „да је решење на закону основано, јер законодавац у §. 206, крив. зак. под скотолоштвом, очпвидно разуме иолпи ДОдар иЗмеђу човека, н једпе, ио зоолошКој класиФикацијп, разлпчите жпаотнњеј дћкле свакОг од човека разлачно!' члаНа живоТињског ЦарбТва, При чему се ОћДе у толико тежа врсТа кривице скотолоштва има узети, у колико је од човека^ по зоолошкој класиФикацији, удаљенија жпБоТиња, над којом је полни додир изврШен, поштО се. у томе огледа у толико јаче оскврнење јавног морала". Првостепени Суд 11. Септембра 1896. Бр. 24.089. осуди И. за скотолоштво но §. 206. крив. зак. на две годпне затвора са губитка части за две годпне п да плати трошкове око суђења. По жалби државног тужиоца, оптуженога п његовог браниоца Аиелациони Суд у II. оделењу 20. Септембра 1896. Бр. 2780. нађе, да пресуда првостепена не одговара закону. „Прошхсом §. 206. крив. зак. опредељена је казна за противнриродни блуд изме1,у мушких лица као и за „скотолоштво". Према овом законском пропису Апелационп Суд упуштајућн се у оцену тога, шта се под речју „скот" зампшља, налази, да се под истом речју могу замишљати домаће животиње четвороножне, а никако и пернате, које долазе у ред птица, као што је овде случај, да је над кокошком блуд извршен. И кад стоји ово, онда се има сматрати, да за дела оваква, нема прописане казне, те се има у овом случају ноступити по §. 2. крив. зак. и оптужени ослободити сваке казне испод суђења по пропису §. 250. крив. пост. Што се тиче грађанске одговорности, оптуженп се пма осудитп на сва гглаћања у нресуди првостепеној досуђена по допуни §. 328. крив. пост., јер је својим поступком нслеђење протпв себе изазвао". Са тога Апелациони Суд решењем И. отнусти испод суђења. По жалбп државног тужпоца-Касацпони Суд у општој седници од 31. Маја 1897. Бр. 3932. раемотрио

је како горње решење Апелационог Суда тако и протпвразлоге истог суда од 12. Маја 1897. Бр. 1568. на нримедбе свога I. оделења од 9. Маја 1897. Бр. 820. као и остала акта, на је нашао: да је решење Апелационог Суда од 20. СепТембра 1896. Бр. 2780. &а Закону ђвноваћ'5. Саопштио Д. Ђ. Бранковић судија.

ПРАЈЗОЗАСТУПНИЧКО УДРУЖЕБЕ

Са прве јавне дискусије. У недељу 9. овог месеца бпла је прва јавна дискусија у дворани Грађанске Касине, нриређена ОД стране правозаступничког удружења. КонФеренццја је бпла заказана у 9 часова н бпла је добро посећена. Но чекајући на оне, који су свакојако требалП Па ПрвОМ Месту доћи, а нису. дошли, наступпо је већ 10 -ти час, када је председннк удружења г. М. Ст. Марковић адв. приступио отварању конФереНцпје. У краТком говору Нагласиоје: да. удружење Приступа ОсТварењу оваквпх јавнпх дискусија, којб су предвиђене у друштвениМ статутима,, а којима је с-мер, да се поједина спорна правна питања стручним правниМ разлозима, прецизно и у лепој дикцији, расправе п пречисте. Удружење ограничило је право говора у оваквим питањима самО на правнике, да би се очувао стручни карактер таквих расправа, а добро дошао је сваки грађаннн, који се интересује за ову новину у нашем друштвеном животу, или који се мпслп њоме користити На дневном реду била су два питања: 1-во. 0 застарелости тужбе против јемца. 2-го. 0 важности изјаве меничнпх нотписнпка, да остају у обвези и без протеста. 0 првом питању бно је одборски ре®ерент г. К. Шпартаљ адв. и он је у своме говору објаснио, да постављено пптање обухвата ове тачке: 1) Да ли се законско наређење §. 840. грађ. законика пма разумети у буквалном смислу и да ли је оно као такво апсолутне природе за све случајеве јемства. 2) У случају да се ово наређење има разумети у буквалном смислу, онда има ли могућности да се у практичној прпменп доведе у сагласност са наређењем §. 829. грађ. закона, којп је у контрадикцији са §. 840. грађ. закона. 3) Како се има разумети наређење §. 840. у случајима кад рок обвези истпче.после трп годпне од дана смрги јемца, или кад се у овоме року немогадне законским документима утврдпти Факт, да се од правог дужнпка ннје могао дуг наплатнти — §. 829. грађ. закона.