Branič

Б рој 6.

Б Р А Н И Ч

Страна 61.

постоји дело ро ооскврнења нз §. 204. тач. 3. кривзак., пајенрема признању Перспном код иследне вдасти и осиовима подозрења, са олакшавним околностима, осудио Рају на једну годину, а Персу на шест месеци затвора. Докази еу против оптужене Персе били — њено прпзнање, а против оптуженог Раје основи подозрења: а, што га оптужена Перса означује за извршиоца дела, да је са њом блуд ироводио — тач. 4. §. 123. крив. пост.; б, што га сведок Р. П. као очевидац означује за извршиоца дела — тач. 2. §. 123. ист. пост.; в, што је по сведочби Мплинке жене М. Љ. виђан у таквим делима и на таквом месту, да се има узети, да је он извршилац овог дела — тач. 7. §. 121. ист. поступка. Апелационп Суд по незадовољствима државног тужиоца и браниоца оптужених, решењем од 27. Фебруара 1896. Бр. 522. пустио је испод суђења оптужене са ових разлога: „од доказа изнесених у побудама првостепене пресуде против оптуженог Раје, Апелациони Суд налази, да основ из тач. 4. §. 123. крив. пост. не стојп с тога, што га оптужена Перса није на претресу пред судом за извршиоца дела означила, а свој исказ пред иеледном влашћу у том погледу пред судом је у свему порекла. Основ из тач. 2. §. 123. крив. пост. не може да стоји с тога. што није доказан са два сведока, као што то прописује §. 239. крив. пост. Са истог разлога не може да стоји ни основ из тач. 7. §. 121. крив. пост. пошто нн овај основ нпје доказан са два сведока". „Према томе, кад против оптуженог Раје нема никаква доказа, да је он са оптуженом Персом блуд извршпо, и тиме да је извршено дело пз §. 204. тач. 3. крив. зак., за које се Раја и Перса оптужују, онда Апелационп Суд налазп, да овде не може бити речп о поетојању дела из наведеног закона, па се оба оптужена имају према пропису §. 250. а. крив. пост. пустити испод еуђења". По жалби државног тужиоца Касационн Суд решењем од 22. Августа 1897. Бр. 5530. одобрио је решење Апелационог Суда. II. Полпцијска власт спровела је суду окривљене: Драгу жену Марка из Мирова и Никодија, што су као маћија и пасторак проводили блуд, те су учинили казнимо дело родооскврнење. Зајечарски ирвостепени С УД решењем од 16. Августа 1892. Бр. 3015. нашао је, да нема места, да се Драга и Никодије ставе под суд, већ да се отпусте на основу §. 162. крив. пост. л што нису сродницп у правој усходећој или нисхоДећОЈ линији, нити су сродници по крви у побочној линијп, нити пак стоје у другом каквом сродству, које је предвиђено §. 204. крив. зак., те зато не постоји дело родооскврнења". По жалби супруге оптуженога Никодија, Касациони Суд примедбама од 31. Августа 1892. Бр. 4242.:

поништио Је решење првостепеног суда, „што овде има казнимог дела, јер између Драге и Никодија стоји еродетво по тазбпнн у првом степену, пошто је Драга маћија Никодију, за чијег је оца она — Мара — удата, и тако је ово дело казнимо као родооскврнење по тач. 3. §. 204. крив. зак. ~ Првостепени суд усвајајући ове примедбе, пресудом од 6. Новембра 1893. Бр. 11.405. осудио је Драгу на две године затвора. Ну, по незадовољству државног тужиоца и браниоца оптужене, Апелациони Суд решењем од 20. Маја 1895. Бр. 2013. отпустио је Драгу испод суђења за то: „што ј - е првостепени суд погрешно узео, да овде стоји дело из тач. 3. §. 204. крив зак., јер у овом законском наређењу предвиђено је провођење блуда пзмеђу сродних по крви у трећем степену побочне линије п између сроднпх по тазбини у првом отопену, док овде не стоји ни случај крвног сродства, нн но тазбини, јер као пхто се из ислођења види, оптужена Драга и Нпкодије, за којс се наводи да су блуд проводили, стоје у односу пасторка и маћије, но том основу, што је Нпкоднје син Марков од прве жене^ а оптужена Драга, друга жена Маркова, према чему Никодије стој'и у крвном сродству само према своме оцу Марку, а не н према Драги као маћији. А осим тога они не стоје нп у сродству по тазбини, ј 'ер оптужена Драга није реченом Никодиј'и ташта, већ. маћија". „Кад по изложеном оптужена Драга са реченим Ннкодијем нпје у сродству, ни крвном, нн по тазбинп, онда п нема кажњивог дела из тач. 3. §. 204. крпв. зак., већ према исказу способних сведока М. и С. стоји кажњиво дело из §. 196. крив. зак., по коме би се законском проппсу могла крпвица оптуженој и да судп т но како се крнвице ове по другом одељ. §. 197. ист. зак. казне само на тужбу уврећеног мужа, а у овом би се случају дело казнило само на тужбу Маркову, мужа оптужене Драге, чије тужбе у овом случају и нема, — то се оптужена Драга не може да суди ни за ово дело, него се по тач. в. §. 250. крив. ност. пма да пустн испод суђења". Било је одвојеног мишљења два судије, који су нашлп, да постоји дело родооскврнења, које се казни не по тач. 3. §. 204., него по тач. 1. §. 204. крив. зак. По жалбама државног тужиоца и жене оптуженог Никодија Касациони Суд решењем од 1. Октобра 1896. Бр. 10.565. одобрио је горње решење Апелационог Суда. Из одлука судских под II. види се, да оптуженом Никодију нису судили државни судови, нису за то, што је оптужени Никодије поред именованог дела, учинио доцније са другим кривцем две опасне крађе. Услед тога, а по чл. 13. зак. о пороти, Никодију је судио поротни еуд како за две опасне крађ е тако и за дело родооскврнења. Поротни суд огласио је Ниодија за родооскврнење за крива, те је пресудом 0-4"