Branič

Страна 124.

Б Р А Н И Ч

Број 9.

које из те везе проистичу, стављају у рачун са интересом и да се у извесним роковима после обрачунавања и одређивања сувишка, који припада једној странци, исплатом овога измирују, (текући рачун, контокурент) то може онај, коме после обрачунавања припада какав сувишак, тражити интересе на тај сувигаак од дана закључка рачуна и ако и сам обрачун садржава неке интересе Закључак рачуна бива један пут годишње, у кодико није друго шта одређено. Текући рачун може се у сумњи и у току једне рачунске периоде отказати с тим, да онај, коме по рачуну припада какав сувишак, може тражити исплату овога сувишка (§• 355.) Ако се некоме, чије тргов. пословање доноси са собом извршивање послова за друге, налаже од стране неког дица, са којим он у вези стоји, да му такве послове извршује, то је он дужан одмах одговорити, његово ћутање сматра се као пристанак на то. То исто важи, када се некоме трговцу налаже да изврши неке послове од стране неког лица, коме се он сам за то понудио. Па и кад трговац одбије овај налог, дужан је он послате ствари очувати привремено од могуће штете на трошак наредбодавца, у колико он има покрића за своје трошкове и у колико се то може учинити ^ез његове штете (§. 362.) Трговац за протекле тражбине, што има према другом трговцу за међусобно закључене трговачке послове, има право задржавања гпраио ретенције) на покретним стварима и хартијама од вредности дужниковим, које су са дужниковим пристанком, на основу тргов. послова, дошле у његово притежање, у колнко их буде имао још у притежању или у колико буде могао с њима располагати помоћу коносамента, дућанског или стоваришног листа. Дужник може од^ити право задржавања повериочева полагањем кауције. Давање јемаца за кауцију није мохуће (§. 369.) Право задржавања може се упражњавати и за не протекле тражбине у овим случајевима: 1.) Кад је над имањем дужниковим створен стечај или кад је дужник обуставио своја плаћања. 2.) Кад је у имању дужниковом предузето какво извршење без успеха (§. 370.) Поверилац је властан, да се на основу права задржавања, наплати из задржатих ствари. Измирење бива на начин пронисан у грађанском законику за залоге, само што место рока од месец дана прописаног у §. 1234. грађанског законика, довољно је једна недеља

(§• 3"-)

Други одсек. 0 тргов. куповини §. §. 373. —382. Ако је купац са примањем ствари у задоцнењу, то може продавац робу на опасноет и трошак купчев сместити у какво јавно сместиште или иначе на какво сигурно место. Он је даље властан, да после претходне опомене, робу јавно лицитацијом распрода; он може ако роба има какву берзанску или пијачну вредност, после претходне опомене, продати је из слободне руке по текућој цени преко неког за такве продаје јавно овлашћеног тргов. сензала или преко неког за јавне продаје овлашћеног лица. Ако је роба изложена квару и ако има опасности у одлагању, то није потребна претходна опомена. То важи и онда, када је претходна опомена из других разлога немогућа. Ова самовољна продаја бива на рачун задоцњеног купца. И купац и продавац могу лицитирати при јавној продаји. На случај јавне продаје има продавац да неизоставно извести претходно купца о времену и месту продаје. 0 извршеној продаји дужан је продавац да неизоставно извесги купца о томе, ма који био начин продаје. На случај неизвршења овога одговора за накнаду штете. — Ова извештавања могу изостати, када је немогуће извршити их (§. 373.) Прописима §. 373. не мењају се права, која продавац има по грађанском законику, кад је купац у задоцнењу са примањем робе (§. 374.) Ако је при куповини неке покретне ствари остављено купцу, да он ближе определи форму, меру или сличне околности, то је купац дужан, да ово ближе опредељење учини. Ако би купац био у задоцњењу са испунењем ове обвезе. то може продавац на место купца ово опредељење учинити, или може према §. 326. грађ. зак. тражити накнаду за неиспунење уговора или одустати од уговора. У првом случају дужан је продавац известити купца о учињеном опредељењу и оставити му у исто време кратак рок, да он какво друго опредељење учини. Не учини ли купац то у остављеном му року, то је меродавно опредељење, учињено од стране цродавца (§. 375.) Ако је уговорено, да се обвеза једне странке има испунити тачно у једно одређено време или у току једног одређеног рока, то може друга странка, на случај да обвеза није испуњена у одређеном року, одустати од уговора, или на случај да је дужник у задоцнењу, место испуњења тражити накнаду штете за неиспуњење. Испуњење може се тражити само, ако он одмах по истеку одређеног рока извеети противника, да он остаје при испуњењу. Ако се тражи на-