Branič

Број 9.

Б Р А

Н И Ч

Страна 123,

има да сноси, пријавити своју тражбину као стедишног повериоца. Ако тајви задругар дугује свој улог, то има он да га плати маси само до суме, која је потребна за измирење његовог удела у губитку (§. 341.) III. КЊИГА. Трговачки послови. Први одсек. Општи прописи §. §. 343.—372. У овом одсеку као и у идућем одсеку ,.о тргов. куповини" говори се о оним пронисима, који се односе искључиво на тргов. послове и који правним пословпма и радњама дају трговачки карактер за разлику од осталих правних послова и радња грађанске природе. Ти су прописи тако рећи есенција тргов. права. Но при свем том о њима нема ни спомена у нашем тргов. законику. Ово је и највећа мана у нашем тргов. законику, која се најчешће и најосетније осећа у практици. У нашем тргов. законику спомиње се куповина и продаја у глави V., која на жалост има свега један једини параграф и у њему се не говори о правној природи тргов. уговора о куповини, већ само о доказним средствима за куповину. Ова празнина настала је у нашем законику услед тога, што се у Франц. трг. законику, са кога је наш сакато преведен, не говори ништа о уговорима тргов. куповине и продаје јер се о њима оп ширно расправља у грађанском законику, а у нашем грађанском законику пак, који није превод са француског већ са аустриског грађанског законика, нема тих опширних одредаба о тргов. куповини и продаји, јер се у аустриском законодавству о њима не говори у грађанском законику, већ у трговинском зако нику. Међу многобројним незгодама, које се у практици појављују услед законске празнине у тој материји, да наведемо само неке и то најчешће. Тако ми немамо тачнпх прописа о томе, када се сматра да је уговор закључен између трговаца, који нису на истом месту; на чији рачун роба путује, да ли на рачун купца и докле, или продавца и докле; да ли је ири том потребна предаја —■ традиција — робе, од кога се тренутка сматра, да је предаја извршена; шта бива у случају, кад се уговор о куповини састоји у томе, да се роба у неколико партија испоручи, па купац после примљених неколико партија, не полаже новац за примљене партије, може ли продавац одустати од даљег испоручивања, а да не одговара за накнаду штете по §. 553. грађ. зак.; шта може поверилац да Ј >ади са оном робом, коју купац неће да прими, када се већ налази у месту купчевом; за које се време

може роба ставити на диспозицију. То су спорна питања, која се сваког дана појављују, и кад ништа друго, а оно би требало свима силама настати, да се барем та материја кодифицира. Досадашњи немачки трг заковик имао је више одредаба о тргов. пословима, али су оне у садашњем законику скраћене, јер су већина од њих нашла места у новом грађанском законику, који одредбе о уговорима третира на широкој основи. Главније одредбе, које нови немачки трговински законик садржава, следеће су: Трговачки послови су сви послови једног трговца, који спадају у делокруг његовог тргов. делања (§. 343.) Правни послови предузети од трговца, сматрају се у сумњи као да спадају у делокруг његовог тргов пословања Обвезе потписане од трговца, сматрају се, да су издате у делокругу његовог трг. делања, у колико се из саме исправе не изводи обратно (§. 344.) На правни носао, који је за једну странку трговачки посао, примењују се подједнако за обе странке прописи о тргов. пословима, у ко лико се из ових прописанеизводи обратно (§. 345.) Међу трговцима има се односно значења и дејства радња или нерадња обазрети на навике и обичаје који владају у трговачком сао браћају (§. 346.) Ко је за један посао, који је на његовој страни трговачки посао, према другом обвезан на пажњу, има да поклони пажњу уредног трговца (§ 347.) Уговорна казна, коју је трговац обећао у делокругу свог тргов. делања, не може се смањити на основу §. 343. грађ. зак. (§. 348.) Јемцу, ако је јемство за њега трг. посао, не пристоји приговор претходне тужбе противу главног дужника. То важи под наведеном претпоставком и за онога, који одговара као јемац за дати налог. да се некоме кредитира (§. 349.) Трговцн међу собом имају права да за своје тражбине из међусобног тргов. пословања рачунају интерес од дана рока Интерес на интерес на основу овог прописа не могу тражити (§ 353.) Ко вршећи своје тргов делање другоме послове извршује или услуге чини, може за то, и ако није уговорено, искати провизију или ако је реч о чувању ствари, пскати лежарину, а по пенама уобичајеним на томе месту. За зајмове, аконтирања, трошкозе и друге издатке може он тражити интерес од дана, када је то учинио (§. 354.) Стоји ли неко са једним трговцем у таквој трговачкој вези да се узајамна права и обвезе,